Резервација прославе у објектима и до годину и по дана унапред
Како млада каже
Нема више расправе између родитеља младенаца око места прославе, избора хране, музике. Младенци о свему одлучују, родитељи дреше кесу
Организацијом прослава Зоран Мандић Муња се бави 35 година и каже да је свака прослава специфична на свој начин. Објекат, храна, пиће, музика су неизбежне ставке, и то се не мења свих ових година. Оно што је другачије, јесте да је, и поред велике понуде објеката за изнајмљивање и организацију прослава у граду, договор и заказивање за свадбу, пунолетство или крштење, неопходно и више од годину дана унапред. Они основни обичаји за неко весеље се такође, углавном не мењају, али и има и оних који су сасвим нови тренд, истиче Мандић. Фото: "Глас Подриња"
-За све ове године свакаквих догодовштина је било на прославама, па и по нека трзавица, али у принципу леп је то посао, занимљив. У последњих седам-осам година, тренд је да више не долазе родитељи младенаца да „погађају“ свадбу већ они сами. Деца бирају шта ће бити на менију, декорацију, музику и они се договарају са нама око свега. Родитељи после долазе на свршен чин, да чују шта су то младенци одлучили и да плате капару или цео износ. Правило је постало и да се углавном млада за све пита и што она одлучи, тако и буде – истиче Зоран.
Резервације су и до годину и по дана унапред. Дешава се да се због неких непредвиђених околности прослава откаже, а то је јако ретко, углавном због смртног случаја у ближој фамилији. Највише прослава се организује у мају, септембру и октобру месецу.
- Више не важи правило да су организације свадби највеће и најзахтевније, крштења и пунолетства су сада достигле прославе по броју гостију и ценом. Већ сад имамо заказано пунолетство у октобру месецу за 600 гостију. Ово је друга прослава 18. рођендана за истог домаћина који је већ исто толико гостију окупио за пунолетство старијег сина. Сваком новом слављу приступам као да је у питању неко мој најрођенији, где сам ја домаћин. Гости су задовољни, домаћини славља такође, и то је једино важно. Гледамо да сваком изађемо у сусрет. Екипа са којом радим уме да остане и целу ноћ после весеља како би све уредила, завршила и салу припремила за нове госте и прославу ако су рецимо заказане две једна за другом, најчешће суботом и недељом. Све се стигне. Ретко кад се заказује славље радним даном, а специфично је да се музичари на пример често жене и удају четвртком да би све колеге могле да им дођу које иначе имају свирке викендом - прича Мандић. Фото: Пиxабаy
Просечна свадба са урачунатим закупом простора, особљем, музиком, кошта око десетак хиљада евра.
-То је неки минимум за 400-500 гостију. Ако се плаћа „по столици“, онда изађе мало више или дође на исто, све зависи од менија односно за шта се одлуче од хране. За цену се „не годи“, али може да се коригује у зависности од избора послужења, пића. Занимљиво је да се углавном не предомишљају око договореног менија, али и то да младенци или њихова породица долазе по пет шест пута у салу како би одредили распоред седења гостију, па никако да се договоре и сложе по столовима где би ко и са ким требао да седи. Онда се деси на самом почетку прославе, да гости почну да долазе, седну за сто који им се највише допадне и сав њихов труд око нумерације столова и распореда гостују, одмах падне у воду, нарочито ако је заједничка свадба у питању. Увек има неко ко је незадовољан столом који му је опредељен. Ми тада заређамо по сали, посклањамо бројеве, па седа ко како и са ким хоће – објашњава Мандић.
Екипу која је углавном „стална“ чини од 25 до 30 људи колико је потребно да „изнесе“ прославу од око 500 гостију, а ту су конобари, шанкери, особље у кухињи, хигијеничари.