ПРОТОКОЛ ШАБАЧКОГ МАГИСТРАТА

Према писању археолога Миливоја Васиљевића у књизи “Мачва, историја, становништво”, Протокол шабачког магистрата представља најзначајнији писани документ из доба Првог српског устанка. Садржи мноштво драгоцених података о устројству и организацији устаничке војске и цивилне власти. Ту су поред градских тема после ослобођења од Турака, значајни извори о народном животу и обичајима. Највећа досељавања забележена су у 18. веку.
Глоговац
У Глоговац (18. век) из Херцеговине су стигли Данојлићи. Панићи из околине Гацког и Петровићи дошли су на ове просторе у истом веку.
Из Црне Горе су Ђукићи и од њих Крстићи.
Из Босне су Николићи. Из Семберије Катићи (Дуваниште). Перићи су од рода Мичића. Из Лике у овом селу су Јоцковићи. Фрајтовићи, од совљачких су досељени из Срема. Кокоровићи су од Ужица. Симићи су овде дошли из Руњана у Јадру. По предању које бележи Васиљевић двојица браће су приликом бежаније у Срем и при повратку дошли у Мачву. Од једног брата су данашњи потомци Живковића у Црној Бари и Кузмићи у Равњу. Од другог су Весићи и Ђаковићи. Мијаиловићи су из Липнице у Јадру.
Глушци
У Глушце су из Херцеговине дошли Граовчевићи и од њих Антонићи и Лукићи. Будимировићи и Виторовићи су један род. Од Недељковића су Пајићи и Перишићи. Овдашњи Бркићи су се звали Стевановићи и род су са Стевановићима у Липолисту. Лазићи су из Црне Горе и у селу их зову Буљубашићи.
Обренчевићи су досељени из Дворова у Семберији. Од Поповића и Ђукановића су Пантићи у Глушцима. Барјактаревићи су од Мораве, а старо презиме им је Николићи. Росићи потичу из Пилица у Босни. Симићи су досељени из Јадра.
Дреновац
Већина Дреновчана воде порекло из Херцеговине. То су: Гератовићи, Макевићи, а од њих Стокићи, Шобићи. Од Шобића у овом селу су: Јелићи и Божићи.
Из Босне у 18. веку у Дреновац су досељени Којићи, Лукићи (један) и Нешићи. Бурмазовићи су старином из Пливе. Јовановићи су досељени из Горњег Добрића. С друге стране Максимовићи су дошли из Доње Бадање у Јадру.
Машићи су из Дубља.
Дубље
У овом селу из Црне Горе су Радукићи. Они су један род са Давидовићима и Ловчевићима у Богатићу.
Из Херцеговине су Бојчићи, а од њих Петровићи и Девићи. Од Ерцеговчевића у овом великом мачванском селу су Ђукићи и Ђурићи.
Из Босне су дошли Дрезгићи. Ћосићи и од њих Пенићи исти су род са Ћосићима у Бановом Пољу. Из Семберије су прешли Ђурковићи. Машићи и од њих Прокићи, Кнежевићи, Поповићи и Гајићи прешли су из Батковића.
Ружићи су стари род досељен из Миличинице у Подгорини. Васиљевићи и Ђорђевићи су од рода Перовића и досељени из Херцеговине, прво у Дворску (Рађевина), па тек онда у Дубље. Тодићи у овом селу су се населили из Тода (Петковица у Поцерини).
Дуваниште
Из Босне су Достанићи и Савићи. Беговићи од Миланковића су из Прњавора. Драгићевићи су досељени из Црне Горе.
У четири наврата у ово село, као и друга мачванска досељено је доста породица.
Када је у питању Горња Засавица (један) у 18. веку овде су се доселили Галоњићи из Црне Горе, Белимарковићи из Лике, Варцагићи из Варцага села код Мркоњић Града у Босни. Вићентићи од рода Перовића досељени су из Херцеговине прво у Дворску. Саватићи су дошли са тромеђе Лике, Босне и Херцеговине. Од њих су Аничићи и Рибићи.
У 18. веку археолог Миливој Васиљевић у својој књизи “Мачва, историја, становништво бележи досељавање Котарлића, Мирковића и Рибараца.