ДРАШКО БЕГУШ - “СТАНОВНИК” ИЗ ПАРАЛЕЛНОГ ШАХОВСКОГ УНИВЕРЗУМА
СВЕ ПРОЛАЗИ, ШАХ ЈЕ ВЕЧАН
Шах није спорт, далеко је од игре, није ни наука, нема ближу одредницу, он је област за себе. Опчињава, надахњује, смирује и прави буру емоција, у својим контрастима и неограниченим могућностима твори магију неупоредиву са било чим. То добро зна наш шахиста, професор Драшко Бегуш
Прохујали су миленијуми од како је владар Персије пожелео игру која ће спојити разоноду и стратешко размишљање, а као одговор, од учењака, добио вечност поплочану са 64 поља којом ходи 32 фигуре. Настао је шах! Можда је креатору на уму била игра забаве, али је генијалност покорила првобитну жељу произвевши нешто што је више од игре, свет за себе, ентитет између игре и науке. Шах неко воли, неко не, но када обгрли нечју душу, ту остаје заувек, влада човеком, дозволивши да и он влада њим. Шахиста и шах (п)остају један другом племенити слуга и просвећен владар..
- Шахисти су актери небројено анегдота. Знам за случај где је један колега кренуо на пијац, послала га је жена да купи намирнице. Свратио је код друга на партију шаха. Вратио се после 24 сата, потпуно несвестан протеклог времена, без престанка, паузе, сна, одмора, играли су људи шах. За њим је, после пријаве нестанка, трагала и полиција. Но, време је престало да постоји, шах је постао све. Мирно је спустио цегер и намирнице купљене према упутствима, несвестан где је настао проблем – препричава нам један од водећих шабачких шахиста, професор у Шабачкој гимназији Драшко Бегуш, наш гост који је покушао да приближи ту магију која га је освојила још као мало дете.
- Отац и комшија су имали сесије читаве, вишедневне партије у наставницима, а ја сам посматрао преко стола и трудио се да учим и упијам. У шестој години сам изазвао оца, губио сам, плакао. Захвалан сам му што ме није пуштао. Терао сам себе да учим, да истрајем и у 12. години побеђивао. Тих година сам дебитовао и за “Темнић” Варварин, победио у првој партији у Јагодини. Играо сам и Другу лигу СФРЈ, у Шапцу и Владимирцима други ранг Србије, сада са Владимирцима покушавамо да дођемо до Премијер лиге.
Кроз портал знатижеље и фасцинације ступио је у паралелни шаховски универзум. Древна игра је проткала целокупно Драшково биће, а најтеже је, у искреној посвећености, наћи речи које би могле описати шта је изградило ту вечну спону.
- На једној страни треба бити пажљив, сконцентрисан, проницљив, а на другој реговати брзо у кратком интервалу. Само у шаху је добијене партије најтеже финиширати. Пожељно је искључити емоције, а оне често јачају када се осети прилика. Најбоље је све звукове искључити, а опет постоје ситне „провокације“ противника, попут лупкања ногом, дуплог додира сата, посебно намештање фигура, сат који откуцава. У шаховској борби укључено је још много борби у нама, а само један превид добијен меч претвара у пораз. То је драж која опчињава, изазива, мотивише.
Волтер је за шах рекао да је више од игре, а мање од науке. Приступ и могућности га приближавају науци, а опет припрема за највеће мечеве блиске су врхунском спорту.
- Током меча шампиона Карпов и Каспаров су губили између 12 и 15 килограма. Припремали су се по специјалном програму пола године. Програм је укључивао пливање, трчање, рад на снази, кондицији.
Шах траје хиљадама година, опстао је готово у изворном облику, али је и имплементиран у савремене технологије, што има и предности и мана.
- Сви смо учили шах исецајући партије из новина, анализирали, учили. Највећи, Гари Каспаров учио је на сличан начин. Данас имате могућност да кроз специјализовани софтвер све сазнате врло брзо. То јесте добро за учење, али мислим да учење које не укључује анализу пред таблом, где нема записивања, успутних белешки, није најбоље. Актуелни првак Карсен, коме је тренер Каспаров, учио је на модеран начин, а учитељ му је градио каријеру кроз истовремено посматрање алтернатива на много табли мануелно постављених. Када би се упоредили данас, када би замислили партију између њих, сигуран сам да би Каспаров био доминантан.
Наравно, професор Бегуш врло радо користи све предности компјутерске технологије да надокнади одсуство са већих такмичења услед обавеза.
- Баш сам недавно играо са руским велемајстором на програму Плаyцхесс, изгубио сам 2:1, али је мени то успех. Волим да погледам онлајн неке партије, директно или касније, љубав према шаху не остаје само на директном учешћу у партији.
Каспарова сматра најбољим свих времена, али импресионира га и позициона игра Карпова, шаховска револуција Бобија Фишера, дефанзива Петерсена.
- Свако је оставио неки траг који треба да следимо посвећено и пажљиво. Совјети су некада били доминантни, а мени се допада њихова школа где учење креће од краја партије јер, опет кажем, најтеже је добити већ добијен меч. Од краја се иде ка почетку, односно отварању. Ма колико важно било учење позиција, памћење потеза, безброј могућности које пружа шаховска табла остављају могућност импровизације, реакције “ван уџбеника”. Отворен ум, предикција потеза ривала, све су то делићи мозаика успаха у шаху.
Људска генијалност не познаје границе, али алтернативе потеза у игри живота на 64 поља, не дозвољавају човеку да овлада шахом у потпуности, толико да више нема ништа да научи.
- Недавно је организован меч најсавременијег шаховског програма против вештачке интелигенције. Вештачка интелигенција је имала само неколико дана да савлада правила шаха и опет је победила 15:9, без изгубљене партије.
Границе се померају у сваком сегменту живота, није ни шах изузтак, бар у пољу правих година за прве партије.
- Деца имају невероватну способност упијања знања, а ако им побудите знатижељу, резултати су изванредни. Кроз школе које смо организовали, уверили смо се колико деца могу импресионирати. На бази тога сам заговорник шаха као изборног предмета у школи, али то је већ друга тема. Процена је да за професионално играње шаха, већ са 15 година треба доћи до велемајсторског звања. Вероватно да је први разред основне школе најбољи период за почетак. Померају се границе, али су достижне за посвећене.
Вишеструки победник свих турнира, добитник плакете Шаховског савеза Србије за развој и популаризацију шаха међу младима, ипак не сматра себе фанатиком.
- Морао сам себе некада да спутавам шаховски, морао сам да одаберем. Наметале су се дилеме, попут избора између шаха или факултета, изабрао сам друго. Ипак, иако је било каналисања те љубави, никада она није бивала мања. Још волим сваку партију шаха, драго ми је за сваки тренутак учења који сам му посветио, шах ми је то вратио. Наравно, породица и професија су приоритети. Не мислим да сам фанатик, већ заљубљеник који на рационалан начин негује своју љубав према нечему што га прати кроз живот – закључује професор Драшко Бегуш.
СТРАТЕГИЈА И ТАКТИКА
Ништа као шах не зна пластично описати фундаменталне разлике сличних појмова, а управо то је показао чувени Пољски шахиста Савиели Тартаковер одговоарајући на питање разлике између стратегије и тактике.
- Тактика је знање о томе шта да се ради онда када треба нешто учинити. Стратегија је знање о томе шта треба да се ради када ништа не треба учинити.
- Шахисти су актери небројено анегдота. Знам за случај где је један колега кренуо на пијац, послала га је жена да купи намирнице. Свратио је код друга на партију шаха. Вратио се после 24 сата, потпуно несвестан протеклог времена, без престанка, паузе, сна, одмора, играли су људи шах. За њим је, после пријаве нестанка, трагала и полиција. Но, време је престало да постоји, шах је постао све. Мирно је спустио цегер и намирнице купљене према упутствима, несвестан где је настао проблем – препричава нам један од водећих шабачких шахиста, професор у Шабачкој гимназији Драшко Бегуш, наш гост који је покушао да приближи ту магију која га је освојила још као мало дете.
- Отац и комшија су имали сесије читаве, вишедневне партије у наставницима, а ја сам посматрао преко стола и трудио се да учим и упијам. У шестој години сам изазвао оца, губио сам, плакао. Захвалан сам му што ме није пуштао. Терао сам себе да учим, да истрајем и у 12. години побеђивао. Тих година сам дебитовао и за “Темнић” Варварин, победио у првој партији у Јагодини. Играо сам и Другу лигу СФРЈ, у Шапцу и Владимирцима други ранг Србије, сада са Владимирцима покушавамо да дођемо до Премијер лиге.
Кроз портал знатижеље и фасцинације ступио је у паралелни шаховски универзум. Древна игра је проткала целокупно Драшково биће, а најтеже је, у искреној посвећености, наћи речи које би могле описати шта је изградило ту вечну спону.
- На једној страни треба бити пажљив, сконцентрисан, проницљив, а на другој реговати брзо у кратком интервалу. Само у шаху је добијене партије најтеже финиширати. Пожељно је искључити емоције, а оне често јачају када се осети прилика. Најбоље је све звукове искључити, а опет постоје ситне „провокације“ противника, попут лупкања ногом, дуплог додира сата, посебно намештање фигура, сат који откуцава. У шаховској борби укључено је још много борби у нама, а само један превид добијен меч претвара у пораз. То је драж која опчињава, изазива, мотивише.
Волтер је за шах рекао да је више од игре, а мање од науке. Приступ и могућности га приближавају науци, а опет припрема за највеће мечеве блиске су врхунском спорту.
- Током меча шампиона Карпов и Каспаров су губили између 12 и 15 килограма. Припремали су се по специјалном програму пола године. Програм је укључивао пливање, трчање, рад на снази, кондицији.
Шах траје хиљадама година, опстао је готово у изворном облику, али је и имплементиран у савремене технологије, што има и предности и мана.
- Сви смо учили шах исецајући партије из новина, анализирали, учили. Највећи, Гари Каспаров учио је на сличан начин. Данас имате могућност да кроз специјализовани софтвер све сазнате врло брзо. То јесте добро за учење, али мислим да учење које не укључује анализу пред таблом, где нема записивања, успутних белешки, није најбоље. Актуелни првак Карсен, коме је тренер Каспаров, учио је на модеран начин, а учитељ му је градио каријеру кроз истовремено посматрање алтернатива на много табли мануелно постављених. Када би се упоредили данас, када би замислили партију између њих, сигуран сам да би Каспаров био доминантан.
Наравно, професор Бегуш врло радо користи све предности компјутерске технологије да надокнади одсуство са већих такмичења услед обавеза.
- Баш сам недавно играо са руским велемајстором на програму Плаyцхесс, изгубио сам 2:1, али је мени то успех. Волим да погледам онлајн неке партије, директно или касније, љубав према шаху не остаје само на директном учешћу у партији.
Каспарова сматра најбољим свих времена, али импресионира га и позициона игра Карпова, шаховска револуција Бобија Фишера, дефанзива Петерсена.
- Свако је оставио неки траг који треба да следимо посвећено и пажљиво. Совјети су некада били доминантни, а мени се допада њихова школа где учење креће од краја партије јер, опет кажем, најтеже је добити већ добијен меч. Од краја се иде ка почетку, односно отварању. Ма колико важно било учење позиција, памћење потеза, безброј могућности које пружа шаховска табла остављају могућност импровизације, реакције “ван уџбеника”. Отворен ум, предикција потеза ривала, све су то делићи мозаика успаха у шаху.
Људска генијалност не познаје границе, али алтернативе потеза у игри живота на 64 поља, не дозвољавају човеку да овлада шахом у потпуности, толико да више нема ништа да научи.
- Недавно је организован меч најсавременијег шаховског програма против вештачке интелигенције. Вештачка интелигенција је имала само неколико дана да савлада правила шаха и опет је победила 15:9, без изгубљене партије.
Границе се померају у сваком сегменту живота, није ни шах изузтак, бар у пољу правих година за прве партије.
- Деца имају невероватну способност упијања знања, а ако им побудите знатижељу, резултати су изванредни. Кроз школе које смо организовали, уверили смо се колико деца могу импресионирати. На бази тога сам заговорник шаха као изборног предмета у школи, али то је већ друга тема. Процена је да за професионално играње шаха, већ са 15 година треба доћи до велемајсторског звања. Вероватно да је први разред основне школе најбољи период за почетак. Померају се границе, али су достижне за посвећене.
Вишеструки победник свих турнира, добитник плакете Шаховског савеза Србије за развој и популаризацију шаха међу младима, ипак не сматра себе фанатиком.
- Морао сам себе некада да спутавам шаховски, морао сам да одаберем. Наметале су се дилеме, попут избора између шаха или факултета, изабрао сам друго. Ипак, иако је било каналисања те љубави, никада она није бивала мања. Још волим сваку партију шаха, драго ми је за сваки тренутак учења који сам му посветио, шах ми је то вратио. Наравно, породица и професија су приоритети. Не мислим да сам фанатик, већ заљубљеник који на рационалан начин негује своју љубав према нечему што га прати кроз живот – закључује професор Драшко Бегуш.
Ништа као шах не зна пластично описати фундаменталне разлике сличних појмова, а управо то је показао чувени Пољски шахиста Савиели Тартаковер одговоарајући на питање разлике између стратегије и тактике.
- Тактика је знање о томе шта да се ради онда када треба нешто учинити. Стратегија је знање о томе шта треба да се ради када ништа не треба учинити.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
