Просопоморфне маске

Пењући се уз степенице пред вама се отвара, мало по мало, нова стална поставка Народног музеја. Како под корацима нестају басамци, тако на микрохоризонту израњају стаклене витрине. Посетилац намерник стопом на равном делу улази у прошлост. Тишина изоштрава чуло вида, а оно је обасуто артефактом чудног, животињског облика. Тражећи назив открива име које не значи пуно – ПРОСОПОМОРФНА МАСКА. Ево нас у неолиту, млађем каменом добу, негде 5.000 година пре рођења Сина Божијег Исуса Христа.
Насеље Бенска Бара данас је једно од најстаријих у Шапцу, но тек пола века њиме доминирају стамбени објекти. Пре тога тим подручјем владала је вода, али не само пре пола века, него и пре седам миленијума, у времену када су вода и плодно тло били обећана земља, рајски врт. У великим миграцијама, после напуштања пећина, људи су ходили природом тражећи место где ће се скрасити, моћи да живе, привређују, стварају. У близини данашње зграде „Гласа Подриња“ миленијумима раније било је узвишење окружено водом. Мајка природа показала је истински мајчински однос, даровала је плодно земљиште, пространство за лов, воду за риболов.
Биле су то године примитивне земљорадње, припитомљавања пољопривредних култура, а у сваком плоду крила се невероватна, за прве досељенике, неразумљива моћ природе. Изданак земље био је продукт рада и дар божанстава присутних свугде. У сваком делићу крио се извор живота и моћ, те је и заштита пожњевених култура морала бити посебна. Истовремено је требало механички заштитити плод и одати захвалност и понизност пред васколиком моћи. Томе су служили ови посебни поклопци-маске.
Просопоморфни поклопци, посебни облици керамике винчанске културе имали су, пре свега, практичну намену, служили су за поклапање посуда (амфора) са цилиндричним вратом. Поред ове примарне функције, поклопци су имали и заштитни, култни карактер. Наиме, штитили су садржај посуда од свих лоших утицаја, урокљивих, непознатих и злих сила.
Поклопци су пронађени на целокупној територији винчанске културе и изгледом су веома слични. Углавном су ваљкастог облика са наглашеним рожастим дршкама, извученим носем и израженим очним јабучицама. Украшени су урезаним геометријским орнаментом. Најупечатљивији део лица на поклопцу су управо очи које се често повезују са “мистичним очима”. У ретким случајевима приказане су зенице. Дубоко је раширено веровање да су очи огледало људске душе и као такве имају магијску моћ. Могу бити естетски упечатљиве, али и зле и урокљиве. Очи често имају способност да негативну енергију усмере у корист појединца или целе заједнице, тако да добију одбрамбено својство. Поред тога поседују моћ сталног посматрања, надзора, контроле и утицаја на свест и савест људи. Око као оно свевидеће утиче на понашање, живот људи и стварање ритуала и примитивних облика религије.
Амфора и маска, у целини, чине да предмет поприми људско обличје (просопоморфни карактер), који би могао творити божанство, али је то само на нивоу претпоставке.
Просопоморфни поклопци могу представљати и маску која има натприродну моћ заштите свештеника-врача, као смртног бића од неограничене снаге божанства ком се обраћа и пред које излази. Маске се не могу посматрати издвојено од других култних предмета и жртвеника винчанске културе. Све заједно чине део одређених ритуала, верских обреда и религијских веровања ове неолитске заједнице.