Иван Лолић

Истакнути мачвански песник Иван Лолић, који је неко време обављао дужност директора Мачванске средње школе, рођен 19. јануара 1945. године у Мачванском Причиновићу, преминуо је протеклог понедељка 2018. године у Богатићу, после тешке болести у 73. години живота.
Заљубљеник лепоте света, природе, вечног и непроменљивог, заблистао је стиховима посвећеним Милени из Бабића грмика 25. маја 1963. године. Проговорио је лексиком детињства, са 18 година, изненадивши многе. Понајвише свог разредног, професора Јована Јовановића. Следи победа на конкурсу листа “Младост”, а београдски Дом омладине штампа прву његову збирку песама 1969. године “Несаница због Љиљане”.
Песме објављује у бројним новинама и књижевним часописима. Пријатељства шири у друштву бројних сликара и песника у шабачком Дому омладине.
Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, а потом , одлази на рад у Вареш, као професор књижевности у тамошњој средњој школи, зашта га вежу лепе успомене.
У јесен 1977. године вратио се у Богатић, где је у то време основана средња школа. Био је наставник, помоћник, а касније и веома успешан директор ове образовне институције.
Прва љубав и у случају овог изузетног поштоваоца писане речи, заборава нема. И после пензионисања поезија остаје део њега. Из песама не изостаје лексика детињства, таљиге, ливада, колеба... Као ни осећај чулности према животу.
Објављује и две нове збирке песама. То су “Кроз детињство тече река” (2016 година) и недавно “Песме”.
Последњим стиховима, слутећи скори крај бави се метафизичким поимањем света и времена.
Инан Лолић, иза себе је оставио супругу Лолу и две ћерке.