ПУЦА ГДЕ ЈЕ НАЈТАЊЕ

Последице кризе са прецизним рачунима, знаће се тек када из ње изађемо. Али већ сада многе недаће се виде голим оком, а поготово их осећају грађани на својим плећима. Највише су страдала мала предузећа и радње, а управо овај сектор укључујући и средња предузећа требало је да помогне у савладавању транзиционих мука. Чак је и развојном стратегијом из 2003. године било планирано да се сваке године отвори 40.000 малих и средњих предузећа у којима би било запослено 80.000 људи. И то је у пар година и реализовано и углавном је више отварано радњи и фирми, него што је затварано. Све до прошле године, када се догодило да број угашених радњи буде већи од новоотворених.
Такав негативан тренд је настављен и у овој години. Према подацима Агенције за привредне регистре само у прва два месеца ове године избрисано је 2.227 предузећа и 6.063 радње. Наравно, највише су страдале мале фирме и радње, јер старо је правило да најпре пуца тамо где је најтање. У последње две године, због тога што су затворене радње, 120.000 хиљада радника је остало без посла. Највећи цех домаће кризе, заоштрене глобалним недаћама, платили су радње и мала предузећа. То потврђују још неке бројке. Рецимо у 2009. години без посла је остало 75.000 у малим предузећима. Слична ситуација је била и у минулој години. Прошле године 26.000 предузећа је изашло из система пореза на додату вредност. То практично значи да им је годишњи обрт мањи од четири милиона динара, што недвосмислено потврђује пад пословне активности.
- И моја фирма је пред гашењем, каже резигнирано шабачки бизнисмен, не желећи да му помињемо име. Знате ови горе су много сујетни, а на нашу несрећу у Србији све зависи од политичара. Месецима се јадамо на високе и бројне дажбине које додатно оптерећују радње и предузећа, али нико нас не чује. Повремено у привредним коморама се искукамо на невоље, дамо и предлоге шта да се унапреди и на томе се све заврши.