ТАКО ЈЕ О ЖЕНАМА ГОВОРИО ЈОВАН ДУЧИЋ
Лепотице не чезну за лепим људима...
Лето је доба љубави. Грци су пролеће сматрали “временом бујица и неразумевања”, чекајући тако жеге да би отпочели са свадбеним пировима, уз доста вина, музике и жена
Оне су обележје овог доба. Вољене и неодољиве, покретале су и инспирисале уметнике и научнике. Због њих су вођени ратови и сађени јорговани. Грци им се по причама, још увек дубоко клањају. Италијани их сматрају разлогом због кога би требало живети. Шпанци без њих ни сан не почињу. Постале су једноставно, планетарно обележје. Без њих се не може као ни без лета.
Јован Дучић, песник и дипломата, у мало познатим списима, посветио им је значајан простор. Издвајамо најзанимљивије детаље: Људи никада не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи.
Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу оне увек лажу на крупно и тотално. И кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је са том ситницом у вези и то брзо, коначно и одлучно.
... Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива да после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву жену он воли. И већ од тога момента она престаје да буде онаква каква јесте и каква ће и даље за себе остати, а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти.
... Жене не могу да варају ни онда када су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом и нарочито даје јој осећање сигурности пред урођеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани.
... Свака жена је досадна осим оне коју волимо. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања, само ако су прикладно изречена. Она ту пази на речи, а не на мисли.
... Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух освајају полако.
... Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често кад то није ни желела. Жена падне из разних узрока: из досаде, из љубави, из физичке страсти, из слабости вољне, из романтике, из маније, из освете...
Жена која падне у порок уопште није толико радознала, колико је слаба.
Ипак по Дучићу нема веће радости човекове, од оне коју може да подели са једном женом. Наравно, зато и кажу да је прва жена најгора, а све наредне су горе од прве. Оне су ипак наше. Зато су и најбоље. Срећно им лето!
Јован Дучић, песник и дипломата, у мало познатим списима, посветио им је значајан простор. Издвајамо најзанимљивије детаље: Људи никада не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи.
Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу оне увек лажу на крупно и тотално. И кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је са том ситницом у вези и то брзо, коначно и одлучно.
... Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива да после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву жену он воли. И већ од тога момента она престаје да буде онаква каква јесте и каква ће и даље за себе остати, а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти.
... Жене не могу да варају ни онда када су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом и нарочито даје јој осећање сигурности пред урођеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани.
... Свака жена је досадна осим оне коју волимо. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања, само ако су прикладно изречена. Она ту пази на речи, а не на мисли.
... Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух освајају полако.
... Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често кад то није ни желела. Жена падне из разних узрока: из досаде, из љубави, из физичке страсти, из слабости вољне, из романтике, из маније, из освете...
Жена која падне у порок уопште није толико радознала, колико је слаба.
Ипак по Дучићу нема веће радости човекове, од оне коју може да подели са једном женом. Наравно, зато и кажу да је прва жена најгора, а све наредне су горе од прве. Оне су ипак наше. Зато су и најбоље. Срећно им лето!
Приредио: Љубиша Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
