НОВИ ПРАВИЛНИК ЗА ПОВРЕДЕ УЧЕНИЧКИХ ОБАВЕЗА
Друштвено-корисни рад као добра казна
Правилник би требао да има ефекта у смислу превенције. Резултати по окончању школске године. Ово није казна, то је нешто што је добро и што треба да се развија код деце још од куће. Било би добро да се уведе као редовна активност
у школе
у школе
Уколико ученик преправи своју оцену у дневнику биће кажњен тако што ће урадити приказ историјског догађаја у ком је уништена важна документaција. Ако у школу унесе петарде или друга пиротехничка средства треба да помогне у изради брошуре нпр. “Петарде нису играчке” и подели је по разредима. Чак и ако повреди друго дете биће му одређено да помогне повређеном другу тако што ће му носити торбу или помагати у изради домаћих задатака. Ово је предвиђено новим Правилником Министарства просвете који је на снази од 15. септембра.
Друштвено-корисни, односно хуманитарни рад, предвиђен је да се изриче упоредо са опоменама и укорима одељењског и наставничког већа за повреде ученичких обавеза. Тзв. ресторативна дисциплина је, како је наведено у правилнику, приступ којим се омогућава умањивање или отклањање начињене штете и развој одговорности.
Ове активности се
примењују одавно
-Сматрам да би овај правилник требао да има ефекта у смислу превенције, а тек када прође школска година видећемо резултате. Друштвено-користан и хуманитарни рад није казна, то је нешто што је добро и што треба да се развија код деце још од куће. Било би добро да се уведе као редовна активност у школе, објашњава специјални педагог у Основној школи “Николај Велимировић” Оливера Милутиновић.
Како наводи наша саговорница, активности предвиђене овим правилником у школама се одавно примењују и у њих су укључена сва деца. Ученицу су ангажовани у припремама часова, презентација и помоћи друговима око домаћих задатака.
-Све то имамо као превентивни рад са свим ученицима, а не само са онима који имају проблеме у понашању. Дуже од 10 година траје вршњачка медијација међу ученицима и они се обучавају за конструктивно решавање конфликтних ситуација. Практикујемо саветодавни рад са ученицима, али и родитељима, који су веома важна карика у свему овоме, каже Оливера Милутиновић.
Како овај правилник предвиђа развој самодисциплине код деце, наша саговрница истиче да је то дуготрајан процес, који треба да почне још пре поласка у школу.
-Акценат је овде стављен на рестораторну, односно позитивну дисциплину (као да постоји и негативна). Верујем да је то урађено да би се деци која су направила неки преступ и проблем пружила шанса да се покажу у позитивном светлу пред вршњацима и то је добро. Међутим, тачно је прописана временска динамика обављања активности, а дете, или је укључено у нешто или није, или помаже у припреми нечега или не. Правилником је предвиђено да то буде нпр. два пута недељно по 15 минута, каже Милутовићева.
Треба реаговати пре него што настане проблем
Активности које предвиђа правилник могу трајати од 15 до 45 минута, највише четири пута недељно у трајању од четири недеље. Разредни старешина такође треба да буде укључен док активност траје. Наша саговорница истиче да су у у питању финесе и да се о овом питању не може говорити црно и бело.
-Видећемо како ће ово деловати када дође до комплекснијих ситуација. Родитељи су кључ и у мање проблематичним ситуацијама, а поготову када дође до тежих проблема. “Ризико дете” се примети у одељењу. Види се код кога постоји неки проблем и не чека се да оно направи проблем, него се ангажује, тражи се нешто што га интересује. Свако дете има неки квалитет и ако не воли да учи воли да буде укључено у неку активност. Прва карика су родитељи када дете направи било какав сигнал за проблем, нпр. ако касни на часове често, каже Оливера Милутиновић.
Свако насиље мора
да се пријави
Поред кашњења на часове сигнал за аларм представља и када дете остаје у школи дуже него што је то потребно, поготову у раном узрасту. Наша саговорница подвлачи да свако насиље мора да се пријави, било да је вршњачко или породично. Дете ако не може да се повери родитељима, треба да прича са другом или наставником.
-Дете које трпи насиље треба оснажити. Дете би требало да има поверења у родитеље, а дужност и обавеза нас у школи је да реагујемо чак и ако само сумњамо да постоји насиље. Некада то можемо да видимо, али некада није видљиво на први поглед, каже Оливера Милутиновић.
Медијски извештаји свакодневно говоре о вршњачком насиљу. Изгледа да га има више него икада и да је све суровије. Међутим, чињеница је и да је због доступности интернета и веће видљивости свега што се догоди, оно знатно транспарентније.
-Насиље је сада видљивије и појавили су се нови облици у односу на раније. Доступношћу садржаја на интернету и друштвених мрежа деца су изложена електронском насиљу које је огроман проблем. Често се насиље са мрежа пренесе у реалан живот, наводи Оливера Милутиновић.
Од писања састава до чишћења снега
Правилником су предвиђене лакше и теже повреде ученичких обавеза. Лакше повреде су неприкладно одевање, нарушавање хигијене школе, оштећење ствари других ученика и слично. За ове преступе предвиђене су активности као што су продужетак обавезе редара, израда паноа на одређену тему, писање састава у вези са повредом обавезе или помоћ у продуженом боравку.
Када су у питању теже повреде ученичких обавеза, ту спада и уношење алкохола и дроге у школу, као и оружја и пиротехничких средстава, уништење школске имовине, угрожавање безбедности других ученика и запослених у школи. Поред васпитних мера ученик треба да помаже домару, чисти снег, или лишће, помаже на одржавању хигијене школе, али и на различите начине помаже наставницима у припреми часова и других наставних активности.
Друштвено-корисни, односно хуманитарни рад, предвиђен је да се изриче упоредо са опоменама и укорима одељењског и наставничког већа за повреде ученичких обавеза. Тзв. ресторативна дисциплина је, како је наведено у правилнику, приступ којим се омогућава умањивање или отклањање начињене штете и развој одговорности.
Ове активности се
примењују одавно
-Сматрам да би овај правилник требао да има ефекта у смислу превенције, а тек када прође школска година видећемо резултате. Друштвено-користан и хуманитарни рад није казна, то је нешто што је добро и што треба да се развија код деце још од куће. Било би добро да се уведе као редовна активност у школе, објашњава специјални педагог у Основној школи “Николај Велимировић” Оливера Милутиновић.
Како наводи наша саговорница, активности предвиђене овим правилником у школама се одавно примењују и у њих су укључена сва деца. Ученицу су ангажовани у припремама часова, презентација и помоћи друговима око домаћих задатака.
-Све то имамо као превентивни рад са свим ученицима, а не само са онима који имају проблеме у понашању. Дуже од 10 година траје вршњачка медијација међу ученицима и они се обучавају за конструктивно решавање конфликтних ситуација. Практикујемо саветодавни рад са ученицима, али и родитељима, који су веома важна карика у свему овоме, каже Оливера Милутиновић.
Како овај правилник предвиђа развој самодисциплине код деце, наша саговрница истиче да је то дуготрајан процес, који треба да почне још пре поласка у школу.
-Акценат је овде стављен на рестораторну, односно позитивну дисциплину (као да постоји и негативна). Верујем да је то урађено да би се деци која су направила неки преступ и проблем пружила шанса да се покажу у позитивном светлу пред вршњацима и то је добро. Међутим, тачно је прописана временска динамика обављања активности, а дете, или је укључено у нешто или није, или помаже у припреми нечега или не. Правилником је предвиђено да то буде нпр. два пута недељно по 15 минута, каже Милутовићева.
Треба реаговати пре него што настане проблем
Активности које предвиђа правилник могу трајати од 15 до 45 минута, највише четири пута недељно у трајању од четири недеље. Разредни старешина такође треба да буде укључен док активност траје. Наша саговорница истиче да су у у питању финесе и да се о овом питању не може говорити црно и бело.
-Видећемо како ће ово деловати када дође до комплекснијих ситуација. Родитељи су кључ и у мање проблематичним ситуацијама, а поготову када дође до тежих проблема. “Ризико дете” се примети у одељењу. Види се код кога постоји неки проблем и не чека се да оно направи проблем, него се ангажује, тражи се нешто што га интересује. Свако дете има неки квалитет и ако не воли да учи воли да буде укључено у неку активност. Прва карика су родитељи када дете направи било какав сигнал за проблем, нпр. ако касни на часове често, каже Оливера Милутиновић.
Свако насиље мора
да се пријави
Поред кашњења на часове сигнал за аларм представља и када дете остаје у школи дуже него што је то потребно, поготову у раном узрасту. Наша саговорница подвлачи да свако насиље мора да се пријави, било да је вршњачко или породично. Дете ако не може да се повери родитељима, треба да прича са другом или наставником.
-Дете које трпи насиље треба оснажити. Дете би требало да има поверења у родитеље, а дужност и обавеза нас у школи је да реагујемо чак и ако само сумњамо да постоји насиље. Некада то можемо да видимо, али некада није видљиво на први поглед, каже Оливера Милутиновић.
Медијски извештаји свакодневно говоре о вршњачком насиљу. Изгледа да га има више него икада и да је све суровије. Међутим, чињеница је и да је због доступности интернета и веће видљивости свега што се догоди, оно знатно транспарентније.
-Насиље је сада видљивије и појавили су се нови облици у односу на раније. Доступношћу садржаја на интернету и друштвених мрежа деца су изложена електронском насиљу које је огроман проблем. Често се насиље са мрежа пренесе у реалан живот, наводи Оливера Милутиновић.
Правилником су предвиђене лакше и теже повреде ученичких обавеза. Лакше повреде су неприкладно одевање, нарушавање хигијене школе, оштећење ствари других ученика и слично. За ове преступе предвиђене су активности као што су продужетак обавезе редара, израда паноа на одређену тему, писање састава у вези са повредом обавезе или помоћ у продуженом боравку.
Када су у питању теже повреде ученичких обавеза, ту спада и уношење алкохола и дроге у школу, као и оружја и пиротехничких средстава, уништење школске имовине, угрожавање безбедности других ученика и запослених у школи. Поред васпитних мера ученик треба да помаже домару, чисти снег, или лишће, помаже на одржавању хигијене школе, али и на различите начине помаже наставницима у припреми часова и других наставних активности.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
