Дирљив сусрет после пола века

Друштвена мрежа Фејсбук осмишљена је да повеже људе. Данас се углавном користи за склапање виртуелних пријатељстава, дописивање са, често, непознатим људима и објављивање фотографија путовања, ручкова, кафа... Има ипак и они коју ову мрежу користе за проналажење старих пријатеља.
Момчило Јосиповић из Горње Врањске служио је војску 1966. године у Делницама у Хрватској. Војска му је остала у лепом сећању, највише због дружења. Велика је била тадашња Југославија. После војске сви су се разишли на своју страну.
Више од пет деценија касније сећања на војничке дане и даље су жива. Да би се данас дошло до неких људи не мора им се више знати адреса, јер многи живе у виртуелном свету. Тако је Момчило решио да своје старе другове потражи на Фејсбуку.
-Постоји група “Другови из ЈНА”. Тамо сам написао где сам и које године служио војску. Ускоро ми се јавио човек из Словеније и обавести ме о четворици мојих другова из војске. Један од њих био је и Живорад Степановић из Ђурђева код Раче Крагујевачке, једини са којим сам после војске наставио да се дружим. Сазнао сам да је Јанош Фаркаш из Кикинде умро. Добио сам и бројеве телефона Славка Арсова из Крупишта у Македонији и Бранка Раденковића из Брчког, са којим сам током војничких дана био и најближи. На Славков телефон се нико не јавља, али још се надам да ћу га наћи. Бранка сам пре два месеца чуо након 51 године, прича Момчило.
Да не би све остало на телефонском разговору Момчило је решио да крене пут Брчког. На Крстовдан је сео у ауто и релативно лако нашао зграду у којој Бранко живи. Међутим, још се није ни паркирао, у ауту се нешто задимило. Пукао је мали хладњак. Уместо да дан проведу у разговору на који су чекали пола века, морали су да траже мајстора.
-Бранков син ми је брзо нашао мајстора. Ауто је оспособљен да могу да се вратим. Нажалост, због тог пеха морао сам раније кући. Сигуран сам да ћемо се видети поново, иако је Бранко прилично болестан, каже Момчило.
Времена је било довољно да поразговарају о најважнијим стварима. Док је Момчила живот одвео у Београд где је радио као полицајац и добио сина и ћерку од којих има троје унучади, Бранко је био возач, има два сина и двоје унука.
-Били смо веома радосни и он и ја. Како и не би, видели смо се после 51 годину. Били смо много млади у војсци, а сада се остарило, он чини се више него ја. Каже ми да је често долазио и у Шабац и у Београд, али није нам се дало да се видимо, каже Момчило.
По повратку из Брчког на Фејсбук страници која га је спојила са Бранком Момчило је објавио вест о својој посети старом другу. Добио је више од стотину “лајкова” и броје поруке подршке од некадашњих припадника ЈНА.