ЖЕЂ

Можете бити најжешћи политички противник Томислава Николића и његове странке, али се, хтели то признати или не, морате сложити са чињеницом да је овај човек својом одлуком да штрајкује жеђу због тога што Борис Тадић неће да распише изборе пре Нове године, политички живот у Србији подигао до тачке кључања. Последице Николићеве одлуке, како по његов лични живот и здравље, тако и по политичку будућност Србије, у овом тренутку (понедељак, 18. април), нико не може сагледати ни растумачити. Николић је својом одлуком, коју је образложио речима упућеним Борису Тадићу на митингу у суботу, 16. априла: „Ако ми се нешто лоше деси, распиши изборе због Србије, која ће живети и без мене и без тебе!“ затворио простор и себи и Тадићу за свако друго решење осим за изборе. Ако Тадић не распише изборе, Николић ће умрети од жеђи. Ако Николић умре, Тадићу ће то бити велики терет, не само људски, већ и државнички. Николић ће постати мученик и жртва, а Тадић човек који није имао државничког слуха. И ту истина неће бити важна, као што, уосталом, истина није била важна ни у многобројним другим људским судбинама државника који су водили Србију.
Узмите, на пример, Слободана Милошевића: у свести људи, не само у свету, већ и у Србији, овај човек памти се као диктатор, који је крив за све што се овој земљи дешавало у протеклих две деценије. Њему се приписује и све лоше што нам се данас дешава, јер, наводно, због његове лоше политике деведесетих, ми ни данас не можемо да се усправимо. Истовремено, потпуно се заборавља да је он расписивао изборе кад је то год опозиција тражила и кад је год процењивао да његова легална већина у скупштини нема легитимитет у бирачком телу. Тако је чак и у лето 2000. године расписао изборе за председника СРЈ и сам себи скратио мандат, иако је требао да распише само изборе за савезни парламент, а он је могао да остане још годину дана на челу СРЈ. Ипак, расписао је председничке изборе. И изгубио власт, изручен је у Хаг и умро! Упркос томе што је расписивао изборе кад год је губио легитимитет у народу, о Милошевићу се говори као о диктатору.