Бесмртни батаљон

Промоцији трећег дела трилогије “Ми смо бранили Кошаре” Ненада Милкића под називом “Бесмртни батаљон”, одржаној у Великој сали Културног центра, присуствовао је велики број Шапчана који су са нестрпљењем ишчекивали наставак приче о војницима коју су бранили караулу Кошаре на граници Косова и Метохије према Албанији. Након објављивања прве књиге која је посвећена Влади Радојичићу и његовој погибији у заседи организованој од албанских терориста, други део “Зов карауле” читаоцима доноси сведочанства и потресне описе борби од тренутка напада на Кошаре до НАТО агресије на Југославију 1999. године. Кроз приповедање универзалног војника у првом лицу последњи део трилогије говори о тешким тренуцима за учеснике рата, њихове породице и животе у периоду мира. Аутор након шабачке промоције наводи да је задовољан реакцијом читалаца и да роман излази из оквира ратне тематике.
- Људима се свиђа стил којим је написана и чуо сам позитивна мишљења о књизи. Нисам писао само о ратним дешавањима, него сам дотакао и теме које су опште и актуелне данас. Тако да је она свеобухватна и говори стварном стању, свести друштва. Приметан је проблем одрастања у нашој средини. Уз ријалити програме долази до рушења свих система вредности. Друштво приметно пропада. Породица више није симбол заједнице - рекао је Милкић.
Поводом представљања књиге председник Удружења грађана „Церски марш“, Божидар Катић подсетио је да се чувањем сећања на славну прошлост гради боља будућност.
- Ми смо о Кошарама и јунацима нашег доба почели да разговарамо прошле године у фебруару када смо такође имали у гостима Ненада Милкића и јавност упознали са прве две књиге из трилогије. Морам да кажем да сам поносан што смо га угостили на самом почетку представљања “Бесмртног батаљона”. Идеја је да прича о томе колико је наш народ снажан и храбар, колико тога може да понесе и поднесе не остане у неким давним временима и незабележено. Циљ је да укажемо људима на значај прошлости и неговање сећања. Књигама као што је “Бесмртни батаљон” се боримо против заборава Ово је најочигледнији пример да ти гени јунака са Цера, Колубаре и Кајмакчалана нису нестали, то су гени који су живе у нама и ми смо тај исти народ - истакао је Катић.