ПРЕПОЗНАЈ ВЕЛИКО ДОК ЈЕ ЈОШ МАЛО

О томе колики је утицај друштвених мрежа и активности на њима на живот појединца, какву слику о себи шаљемо другима, да ли на основу онога чиме се бавимо у виртуелном свету други могу да закључе о нашим комуникацијским вештинама, интересовањима, да суде о нашој личности и способности за обављање одређеног посла, чини се, нико не размишља. Посебно млади немају развијену свест о томе а обузетост бројем лајкова на најпопуларнијим мрежама није ретка ни за људе зреле доби.
Када је на једном семинару библиотекара Србије имала прилику да чује о недовољној свести деце о утицају података које пласирају путем друштвених мрежа професорка Средње школе у Коцељеви Весна Ковачевић одлучила је да о овој теми разговара са ђацима и укаже им на значај одговорнијег понашања у виртуелном свету.
–Наиме, деца углавном не знају да су ти подаци који се на такав начин сервирају трајни. Они избришу налог, профил, а податак трајно остаје у некој бази. Те податке мултинационалне компаније или друге интересне групе користе и то у великој мери може да нашкоди јер ми шаљемо слику о себи преко навијачких група, лајковања, догађаја, фотографија и тиме можемо да направимо озбиљне проблеме у властитом животу, а да тога уопште нисмо свесни- објашњава професорка Ковачевић.
Да она и њени вршњаци до сада углавно нису размишљали о овој проблематици потврдила је и ученица другог разреда коцељевачке средње школе Ана Марковић.
–Не обазирем се превише на то јер сматрам да су садржаји које објављујем у виртуелном свету као и коментари написани са мером, без вулгарности и непристојности, тако да не бринем како ће се те активности на интернету одразити на мој живот у реалном свету- каже Ана.
У реализацију јавног часа укључила се и психолог школе Ивана Мојсиловић која је истакла да је важно указати ученицима на последице које неодоговорно понашање на интернету може имати на њихову будућност.
–Циљ нам је био да младима укажемо на непромишљено коришћење интернета и друштвених мрежа, на озбиљне негативне последице које оно може имати по њих и да сваки корисник друштвених мрежа, објављујући неке податке о себи, несвесно утиче на то каква ће слика бити формирана о њему од стране других. Када се то смести у неки пословни контекст и када су те друге особе које нас процењују потенцијални послодавци, наша активност, која нам се у датом тренутку чинила безазленом и небитном, може имати озбиљне последице- истиче психолог.
У жељи да што је више могуће ову проблематику приближе ђацима и нагнају их на размишљање одлучиле су, да уместо пласирања чињеница кроз предавање, ову тематику преточе у једну представу у чијој реализацији би учестовали и сами ученици, чланови драмске секције, што би засигурно привукло пажњу њихових вршњака. Текст за драмски приказ у којем је представљена једна реална животна слика савремене породице написала је професорка српског језика и књижевности Татјана Јеремић.
–То је једна реална животна ситуација која обухвата већину података који се односе на безбедност, односно на заштиту података личности, на употребу интернета и његов значај у животу појединца и друштва уопште. То смо упаковали тако да прикажемо како једна породица функционише и у којој отац, као глава исте, прави више грешака, чини ми се, него деца. Она то несвесно чине, али увиђају своје грешке и покушавају да се мењају јер виде колико штетно интернет може утицати на запослење, на пример, који је био једна од тежњи факултетски образованог члана породице- открива ауторка представе и додаје да је у тексту доста цитата који се односе на садржај интернета, тј.на заштиту података али и животних ситуација које су у функцији учења не само о овој теми него уопште о животу које можемо применити и ван овог драмског текста.
Припремајући овај јавни час ученици су се лепо забавили али и размишљали о одређеним сегментима, о факторима од којих зависи будуће запослење, о томе шта је све могуће закључити из само једног фејсбук профила. Како истичу он шаље јасну поруку послодавцима о нашим комуникацијским вештинама, употреби граматике и правописа што им уопште није до сада допирало до свести и да ствари које нам се чине небитним могу да утичу на нашу будућност и животни пут. Били су запањени сазнањем да је у данашње време пракса послодаваца да претражују профиле кандидата на друштвеним мрежама и да они говоре о нама више него што смо тога свесни те да нас само једна за нас безазлена “пијана фотографија” из младости може лишити пословне прилике и можда успешне каријере.
Према речима ауторке текста мото јавног часа је “Препознај велико док је још мало”.
- А опет, није битно оно у шта гледаш, битно је оно што видиш. Како год окренеш, имаш поенту а то је да сваки појединац размисли јер мрежа све памти и све негде остане забележено и сачувано, иако се профил уклони- поручила је професорка Јеремић.