Вицешампион Србије у прескакању препона, Сава Марковић
Успешни смо јер се такмичимо срцем
“Речено фудбалским језиком, овај резултат је исти као да је Звезда победила Реал Мадрид. Било је већих и јачих имена јахача, коња и тренера, али ми смо се нашли на победничком постољу јер смо се такмичили срцем. Тадеи и мени највећа подршка су били другари који су навијали са стране и тренери који од самих почетака у нас несебично улажу своје знање”, истиче Сава Марковић, од недавно вицешампион Србије у прескакању препона
Протеклог викенда Шабац је први пут у својој историји добио државног вицешампиона у коњичком спорту, дисциплини прескакања препона. Сава Марковић, члан КК “Таур” шабачке Средње пољопривредне школе, и његова верна пратиља Тадеа, освојили су друго место на Отвореном првенству Србије одржаном у Београду.
Победа им је измакла у баражу за једну секунду, али у Клубу старом нешто више од годину дана нису разочарани. Кажу да је вицешампионска титула у конкуренцији од 16 најбољих српских јахача на грлима завидног педигреа, под окриљем скупих клубова са врхунским условима, тренутно више него довољна да покаже да су на правом путу и да њихово време тек долази.
-Ово је и мој и клупски највећи успех. Речено фудбалским језиком, овај резултат је исти као да је Звезда победила Реал Мадрид- истиче Сава Марковић, и додаје да је на овом, као и на свим другим такмичењима највећу подршку имао од својих клупских сабораца.
-За успех у овом спорту неопходна је велика љубав према животињама. Однос са коњем је посебан. Тих 60/70 секунди у паркуру си са њим сам, тако да без те везе не би било ни резултата. После тога, али не од мањег значаја су добри тренери и другари који те свим срцем бодре док наступаш- објашњава Сава.
Клуб у којем заједно
растемо
Сава је више него поносан на чињеницу да у КК “Таур” сви учествују целим срцем. Каже да су се од почетка до данас сналазили најбоље што су умели, али им је то само појачало уживање у дружењу и учврстило вољу за напретком.
-Када дођете на овако велика такмичења видите децу која јашу коње који коштају и по 20.000 евра, припремљене и увежбане пре него што су стигли до свог јахача. Коње који имају своје фризере, тренере некадашње европске прваке који су живели и радили у целом свету. Са друге стране моја Тадеа је откупљена са Хиподрома јер су је спремали за кланицу. Била је отписана, и ништа о препонама није знала. Мој друг Огњен Јанковић и ја смо са њом заједно расли и тренирали. Заједно смо учили, а тренери Милош Макевић и Предраг Савић су нам најискреније у томе помагали. Сада када се окренемо и видимо какав смо пут у односу на остале прешли, садашњи успех нам постаје још дражи- тврди Сава Марковић.
Воља јача од страха
Организацијом такмичења предвиђено је да се величина препона из круга у круг повећава. Први дан такмичари су прескакали 95 центиметара висине и 115цм ширине, да би у баражу препоне порасле на 1,15м х 1,30. Сава и Тадеа су све препреке са успехом савладали, а на питање где је у свему томе страх Сава, јахач који је сва три дана такмичења препоне прешао без и једне грешке, одговара:
-Наравно да ти није свеједно када се нађеш пред том висином, али сигурност се стиче јаком вољом, поверењем у коња и дугогодишњим тренингом. Ништа се не постиже одједном. На почетку смо се тек упознавали са коњима, потом по темпераменту пронашли оног најбољег за нас. Онда смо заједно учили да прелазимо моткице на земљи, па две, па три, па четири у низу не би ли коњ научио да равномерно помера ноге. Потом је висина постепено расла, а са том вежбом и наша заједничка храброст.
Без ограничења
Сава је некада упоредо са јахањем тренирао и кошарку. С временом, када је схватио да не може да усклади и једно и друго, избор је пао на коњички спорт. Поред великог броја предности које у њему види, једна је и што у овом спорту скоро да нема лимита. Све зависи колико си спреман да му се препустиш, а професионално се можеш такмичити и у шездесетој години живота, уколико си у доброј форми.
Будући ветеринар
Сава Макевић је ове године завршио седми разред ОШ “Јеврем Обреновић” у Шапцу. Коње је каже заволео тако што га је љубав према животињама одвела на економију Пољопривредне школе где се одмах са њима спријатељио. Био је један од првих полазника Школе јахања, а касније је сасвим природно наставио да се бави овим спортом под окриљем КК “Таур”. У будућности себе види као репрезентативца Србије у коњичком спорту, а можда и јахача или тренера у иностранству. Но пре тога му предстоји упис у средњу школу, а за искусног “коњаника” и поносног власника пса и мачке, сасвим природно је да му избор буде ветерина.
Повратак препонаша Први наступ на такмичењу КК “Таур” је имао прошле године на Априлском турниру у Београду. То је било прво званично појављивање шабачких препонаша након паузе дуге 55 година. Тада је освојена једна златна медаља, након које су се “Тауровци” са сваког такмичења враћали са неким од одличја. Титула вицешампиона државе за Саву Марковића, тренутно је њихов највећи успех.
Победа им је измакла у баражу за једну секунду, али у Клубу старом нешто више од годину дана нису разочарани. Кажу да је вицешампионска титула у конкуренцији од 16 најбољих српских јахача на грлима завидног педигреа, под окриљем скупих клубова са врхунским условима, тренутно више него довољна да покаже да су на правом путу и да њихово време тек долази.
-Ово је и мој и клупски највећи успех. Речено фудбалским језиком, овај резултат је исти као да је Звезда победила Реал Мадрид- истиче Сава Марковић, и додаје да је на овом, као и на свим другим такмичењима највећу подршку имао од својих клупских сабораца.
-За успех у овом спорту неопходна је велика љубав према животињама. Однос са коњем је посебан. Тих 60/70 секунди у паркуру си са њим сам, тако да без те везе не би било ни резултата. После тога, али не од мањег значаја су добри тренери и другари који те свим срцем бодре док наступаш- објашњава Сава.
Клуб у којем заједно
растемо
Сава је више него поносан на чињеницу да у КК “Таур” сви учествују целим срцем. Каже да су се од почетка до данас сналазили најбоље што су умели, али им је то само појачало уживање у дружењу и учврстило вољу за напретком.
-Када дођете на овако велика такмичења видите децу која јашу коње који коштају и по 20.000 евра, припремљене и увежбане пре него што су стигли до свог јахача. Коње који имају своје фризере, тренере некадашње европске прваке који су живели и радили у целом свету. Са друге стране моја Тадеа је откупљена са Хиподрома јер су је спремали за кланицу. Била је отписана, и ништа о препонама није знала. Мој друг Огњен Јанковић и ја смо са њом заједно расли и тренирали. Заједно смо учили, а тренери Милош Макевић и Предраг Савић су нам најискреније у томе помагали. Сада када се окренемо и видимо какав смо пут у односу на остале прешли, садашњи успех нам постаје још дражи- тврди Сава Марковић.
Воља јача од страха
Организацијом такмичења предвиђено је да се величина препона из круга у круг повећава. Први дан такмичари су прескакали 95 центиметара висине и 115цм ширине, да би у баражу препоне порасле на 1,15м х 1,30. Сава и Тадеа су све препреке са успехом савладали, а на питање где је у свему томе страх Сава, јахач који је сва три дана такмичења препоне прешао без и једне грешке, одговара:
-Наравно да ти није свеједно када се нађеш пред том висином, али сигурност се стиче јаком вољом, поверењем у коња и дугогодишњим тренингом. Ништа се не постиже одједном. На почетку смо се тек упознавали са коњима, потом по темпераменту пронашли оног најбољег за нас. Онда смо заједно учили да прелазимо моткице на земљи, па две, па три, па четири у низу не би ли коњ научио да равномерно помера ноге. Потом је висина постепено расла, а са том вежбом и наша заједничка храброст.
Без ограничења
Сава је некада упоредо са јахањем тренирао и кошарку. С временом, када је схватио да не може да усклади и једно и друго, избор је пао на коњички спорт. Поред великог броја предности које у њему види, једна је и што у овом спорту скоро да нема лимита. Све зависи колико си спреман да му се препустиш, а професионално се можеш такмичити и у шездесетој години живота, уколико си у доброј форми.
Сава Макевић је ове године завршио седми разред ОШ “Јеврем Обреновић” у Шапцу. Коње је каже заволео тако што га је љубав према животињама одвела на економију Пољопривредне школе где се одмах са њима спријатељио. Био је један од првих полазника Школе јахања, а касније је сасвим природно наставио да се бави овим спортом под окриљем КК “Таур”. У будућности себе види као репрезентативца Србије у коњичком спорту, а можда и јахача или тренера у иностранству. Но пре тога му предстоји упис у средњу школу, а за искусног “коњаника” и поносног власника пса и мачке, сасвим природно је да му избор буде ветерина.
Т. Трифковић
Најновији број
25. април 2024.
