Жарков сребрни лет

Далек је и тежак пут до Узбекистана. Док се ЖАРКО КРАЈИШНИК спремао за Ташкент, клуб и породица су чинили све да обезбеде средства за пут до бивше совјетске републике, јер Савез није предвидео средства за Светско кадетско првенство у теквондоу. Борба на више „фронтова“ беше успешна, а тамо далеко, Жарка је чекао још тежи пут од овог, пут до медаље, а прешао га је врло успешно.
-Пре првенства није било притиска других. Једино што су ми забранили тренер и породица је да се уплашим и да тако будем лошији од реалних могућности. Ја сам сањао медаљу, сигурно да не бих био задовољан нечим мањим – истиче на почетку кадетски вицешампион света у категорији до 45 килограма.
Авиопревоз до Узбекистана води преко Бугарске,Русије и Казахстана, док траса до другог степеника постоља води преко Африке, Аустралије, Мексика.
-Прве две рунде, против Африканаца сам добро одрадио и самопоуздање је расло, али и притисак, јер је медаља изгледала све ближе, а опет јако далеко. Аустралијанац и Мексиканац су посебни изазови, дуели где се током меча мења приступ, тактика, али епилог је увек био позитиван. Четвртфинале и полуфинале су били исцрпљујући и физички и психички, најмањи пад концентрације значио би ненадокнадив губитак у мечу.
Ово је био твој први наступ на Светском првенству и постоје ли речи за осећај пред такмичење и сада, када настављаш тренинге као вицешампион света.
-Другачији осећај у односу на друга такмичења, сам назив Светско првенство, трема јако велика, сигурно да сам био и уплашен, међутим, када су мечеви почели, знао сам свој циљ и задатке, тренер ме је убедио да могу, веровао у мене и надам се да сам узвратио на прави начин.
Можеш само степеник горе сада. Који су наредни циљеви?
-Ускоро је Европско првенство и желим и ту медаљу. Много зависи од жреба, ту ће бити опет Руси који су задали нашим репезентативцима и мени највише проблема. Ипак, сада учествујем као вицешампион света и не могу ништа мање од одличја да циљам.
Пре Европског, Жарко има још једну обавезу, још једном да врати за указано поверење, овај пут у Основној школи „Лаза Лазаревић“.
-Тешко је ускладити школске и спортске обавезе и сигурно да се не бих снашао да нема разредне која има много разумевања и излази у сусрет увек. Почиње ускоро нова школска година и обавеза је да покажем како је указано поверење заслужено, односно да испуним све школске обавезе.

Тактика и концентрација
Уз Крајишника на путу успеха био је његов клупски тренер МИЛОШ ЛАЗИЋ. Обавеза тренера је да се избори са свим ситницама које коче његове такмичаре, али и брине о противницима, што није ни мало лако.
-Ривале сазнате на жребу, међутим није лако добити податке о њима пре турнира. Најпре су Жарка чекали теквондисти из Свазиленда и Централноафричке Републике, ту није било начина да сазнамо било шта, већ спремамо тактику и пратимо меч. Аустралијанац и Мексиканац су доступнији, гледао сам их на Јутјубу, међутим није само то довољно за припрему меча – истиче Лазић.
Зашто су они били другачији изазов?
-Друга школа теквондоа, ривали на које нисмо навикли, специфична конституција. Они су посматрали Крајишника, као и ми њих и то су биле психолошки тешке борбе. Ми и они смо мењали тактику и током меча, то је и борба где један другог желе да изненаде.
Припреме за Првенство су подразумеале рад на различитим локацијама.
-Спаринговали смо широм региона, радио је и у чувеној „Профакс“ академији у Београду, истој где су тренирале Милица Мандић, Тијана Богдановић. Ово је највеће такмичење за сваког учесника и свако долази спремнији него било када. Није лако ни између мечева, обичај је да такмичар изађе напоље, на свеж ваздух, али у Ташкенту је било 41 степен на дан такмичења и није било поенте. Излазак из рутине радњи током такмичења је још један, посебан, изазов.
Уз Жарка, ШАБАЦ је имао још једног представника који је био на корак од успеха.
-УРОШ БЕЛАНОВИЋ је наступао и поносан сам на његове борбе. Да је само за нијансу био повољнији жреб, био би и он на постољу. У четвртфиналу чекао га је Рус, фаворит турнира. Урош је био егал и у самој завршници је изгубио. Касније је у полуфиналу баш тај такмичар победио са 20 разлике ривала. Да је Белановић прошао, сигурно би био у финалу. Пре тог меча је остварио две победе и као и Жарку, реч замерке немам да упутим, само честитке.