Инфо

Берза

  • aero 900 ▼ -2,39%
  • dinnpb 6.395 ▼ -1,60%
  • fint 580 ▲ 3,94%
  • kmbn 2.300 ▲ 0,13%
  • kmbnpb 661 ▲ 1,54%
  • niis 585 ▼ -0,85%
  • puue 124 ▲ 7,83%
(17. октобар 2019.)
РЕЧ СТРУЧЊАКА

Значај породице у животу старијих лица

Поводом Месеца солидарности са старијим особама, а у сарадњи са стручњацима Центра за социјални рад „Шабац“, „Глас Подриња“ ће током октобра објавити серију текстова посвећених најизраженијим проблемима особа у трећем добу
У друштвеној бризи о старијима породица има основну, незаменљиву улогу.
Породица као универзална људска заједница, најчешћи је оквир у коме живе и умиру старији људи. Она је одувек обезбеђивала дом, смештај, негу и све што је потребно својим најстаријим члановима. Поред тога имала је значајну социјалну и заштитну функцију.
Заштитна функција породице подразумева низ активности којима се узајамно обезбеђује осећај сигурности свих њених чланова и креирање односа који подразумева заједничку обавезу и узајамну одговорност, као и свест о потреби узајамне одговорности.
Када говоримо о нивоу заштитне улоге породице, морамо имати на уму да она директно зависи од њене структуре. Па тако, у великој породици, тзв.породичној задрузи, срећемо висок ниво породичног јединства, култ велике породице и велику солидарност међу члановима, као и развијен систем економских и емоционалних интеракција.
У проширеној породици стварају се нови генерацијски нуклеуси, мада има пуно сличних карактеристика са претходном структуром. Чак и када старији живе сами, они нису усамљени и напуштени, јер се о њима и даље стара породица, не ретко и други сродници. Оба типа породице су карактеристична за мање развијена друштва.
Нуклеарне породице (родитељски пар и деца) удаљене су од сродника, немају честе контакте са њима и типичне су за савремено друштво.
Упркос значајним друштвеним променама и променама саме породице, социјална и заштитна функција породице опстале су као њена окосница све до данас. Чак и у високо развијеним и богатим друштвима у којима су услуге социјалне заштите на врло високом нивоу, показало се да је породица активно укључена у негу и збрињавање старијих, односно њихову заштиту.
Ипак, често можемо да чујемо да се однос према старијима променио, како у самој породици, тако и у друштву уопште. Трансформацијом породичне структуре и стварањем нуклеарних породица, као последица промене начина живота и рада, битно је смањен број вишегенерацијских породица, у којима је увек неко био у кући и бринуо о старијима. Сада је све више старијих у старачким домаћинствима где остају без преко потребне подршке млађих чланова, који живе у другим домаћинствима, градовима, континентима.
Зашто су породица и њена подршка толико важне за старије ?
Зато што породични оквир пружа осећај припадности и сигурности. Зато што је породица извор радости и среће. Познато је да су у старости често присутна осећања туге, анксиозности, усамљености и страха од смрти. Старија особа је рањива на промене, пре свега на здравственом плану, као и на промене у свом окружењу, које представљају дисконтинуитет у односу на раније стечене механизме задовољења животних потреба и формиране навике. Осећај да су некоме важни, доживљај да су вољени и прихваћени, могу да умање осећање немоћи и могу да помогну да се побољша њихово психичко и физичко здравље. Истраживања су показала да ефикасна породична интеракција и повољно окружење, имају позитиван утицај и предуслов су за испуњен и спокојан живот старије особе.
Из тог разлога свака породица која има старијег члана, требало би да уложи минимум напора и начини промене у свом систему како би створила оптималне услове за њихов квалитетан живот, уз уважавање њихових осећања, жеља и права на лични избор, уколико су у могућности да сами одлучују.
Наравно, то није увек лако. Брига о старијем члану некад захтева много личног ангажовања, времена, стрпљења. Појављују се тешкоће различите природе које изазивају проблеми везани за деменцију, присуство више болести одједном, тешкоће са кретањем, оштећење слуха, проблеми са комуникацијом. Дешава се да капацитети породице не могу адекватно да одговоре на ове изазове. Породица посустаје и долази до слабљења породичних веза. У неким породицама испољавају се елементи амбивалентног понашања према старијим. Долазимо у ситуацију када је и породици потребна подршка. Уколико се породица не ојача, и не пружи јој се подршка кроз систем услуга у локалној заједници, скоро је извесно да ће старија особа бити смештена у неки од домова за старе, или у најгорем случају бити изложена неком облику насиља.
Један број старијих, без обзира на изражене тешкоће у функционисању, одлазак у дом за старе доживљава као неминовност и наметнуто решење.
Када породица, процењујући своје капацитете као недовољне, закључи да би било боље да њен старији члан свој живот настави у дому, требало би да о томе са њим разговара са много пажње и разумевања. Уколико старија особа може да одлучује важно је да добије информације о животу у дому и да јој се да довољно времена да донесе одлуку. За то време потребно је бити отворен, пружити подршку, оснаживати је, али никако не вршити притисак.
И у ситуацијама када старији захтевају континуирану негу због болести, када су немоћни и када неко мора у њихово име да донесе одлуку, важно је да та одлука пре свега буде у њиховом интересу и да им обезбеди квалитетнији живот.
Бринимо о својим старијим, пазимо на њих и будимо пример млађим генерацијама, јер, на крају, сви ћемо доћи у године у којима ћемо зависити од некога.

Снежана Стошић-Моравчевић дипл.социјални радник, породични саветник

Најновији број

21. мај 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa