Пут у средњовековни Шабац

Спокој поподнева могаo је слутити господов смирај, поклоњен нама, или је указивао на нешто лоше, али је мир који је уносио у мене био постојан, било као дар, било као упозорење. Упутио сам се ка тргу, пошто сам још једном помиловао два очева ата, подигавши руку у знак поздрава нашем верном коњушару. Одмарао је после напорног преподнева.
Очекивали смо студен, али је сунце сијало јаче него што памтимо у ове дане, те сам се у јесењим одорама осећао као у доба жеге. Сваки звук је замирао, чак ни ветра није било и једино што сам чуо били су удари мачева и забадање стрела. Војници су вежбали. Од гласника нисмо имали најаве напада. Стража на осматрачници је изгледала мирно, док предано посматра околину града. Прошетао сам утврђењем, видео вежбе, децу којој старији показују како луком и стрелом могу руковати. Иако већ помало и стар, наш акробата, попут пајаца ходао је жицом на одушевљење радосних малишана. Свако је посвећено радио своје у утврђењу и нисам се дуго задржао. Пут сам наставио ка трговцима. На једној тезги стајаху сјајне божанске јабуке. Преплитале су жута и црвена боја, биле су истовремено двобојне и најшареније на свету, попут вртова највиших сталежа. Крај њих сам затекао једну госпу, под сунцем можда и светлију од ових плодова.
-Јесу ли укусне као што су лепе? - упитах онако нехајно и радосно.
-Рајско воће, слатке су као сама Богојављенска водица - рекла је уз осмех, али скривајући поглед.
Нису ми се уистину ни јеле јабуке, нити сам имао новца за трошити, питао сам док ме је носила нека чудна радост леног поподнева. Ништа ме није привукло да застанем код крушки, боба, нити лековитог биља.
„Морамо полако да завршавамо“. Чуо сам ове речи као у даљини, осећао да су мени намењене, али нисам знао зашто. Осврнуо сам се и поверовао да су до мене дошле речи из разговора господе. Причали су жустро у својим свиленим одорама што су се гестикулирајући померале на њима.
„Створио се велики ред, морамо полако да приводимо крају“. Поново сам чуо однекуд, као да су чекали мој одговор, али нисам разумео одакле долазе. Осећао сам се као наш пијанац, што чује гласове у глави. Сада је, као и увек, уфлекан од вина, седео на клупи крај крчме с празним, обореним крчагом крај ногу. Говорио је са својим демонима што су га обузимали када год претера. Чак је и њега срећа погледала, могао је спавати на тој клупи, дома није имао. Лето господње 1493. слало је полако нови сутон....тргао ме је додир.
„Време је ограничено, не можемо више од пет минута“ - тргао ме је момак у црној мајици, вратио сам се или дошао у ново време. Народни музеј, октобар, anno domini 2019.
Уводни текст је “украден” из маште једног нашег суграђанина који је имао прилику да „завири“ у виртуелну тврђаву, идеалну реконструкцију шабачке фортификације из XV века. Захваљујући иновативном приступу историји и идеји да се прошлост искуси, доживи на другачији, реалистичан начин Народни музеј одлучио је да уз подршку „Pixels2Pixels” тима креира „тВРђаву“.
-Кроз овај пројекат, на реалан, пластичан начин, оно што је објављено у књизи добија потврду. Ово је изванредан пример како може да се материјализује историја и да се, пре свега наша школска деца врате у прошлост. Живимо у времену информационих технологија, а сматрам да је ово пример како могу оне да се искористе на јединствен и добар начин у презнтацији историје и историјских чињеница - каже историчарка и кустос Музеја Светланка Милутиновић.
Употреба информационих технологија у презентовању едукативних садржаја није новина, али овакав пројекат јединствен је у Србији.
-Модел одрживости музеја у свету подразумева коришћење информационих техниологија и понесени том чињеницом одлучили смо се за један овакав пројекат. Очекивали смо да превасходно привуче најмлађе, али одушевљени посетиоци свих узраста апсплутно говоре за себе. Ово је важно и за нашу институцију која се на овај начин отвара и ка новим начинима едукације своје публике – истакла је дрикеторка Народног музеја Нела Тонковић.

Од идеје до реализације
Од почетне идеје, Хартман Шеделове илустрације, до Шапца с краја XV столећа „Pixels2Pixels“ тим делили су сати напорног вишемесечног рада како би посетиоци прошетали средњовековним градом. Иако се чини да је посао програмера једноставан, неколико команди и један чаробан клик, реалност је мало другачија.
-Пет месеци је трајала реализација пројекта и прегршт моделовања, анимација које су захтевале константно ангажовање, од 12 до 16 сати дневно. Уз добру организацију смо се изборили са потешкоћама на које смо наилазили. Успешно смо све савладали и „тВРђава“ је део поставке Народног музеја. Због величине апликације град смо поделили на пет нивоа како би конзументи једноставније и лакше користили - каже један од чланова „Pixels2Pixels” тима Саша Тршић (3Д аниматор).

Идеална реконструкција
Полазна тачка је, јединствена мапа Шапца, сачувана у „Светској хроници“, али пак недовољно информативна за пројекат обима какав је „тВРђава“. Знање ИТ мајстора уз незаобилазну инспирацију и вођство стручног тима Народног музеја били су добитна комбинација.
-На основу цртежа који нам је био полазница и база није било могуће ближе прецизирати одређене елементе, као што су структуре материјала и ту смо имали слободу да креирамо, али уз обавезу да сачувамо архитектуру града. Почетна замисао је била да у граду буде 30-ак ликова, али смо убрзо схватили да простор захтева више. Тако да смо дошли до 130 карактера. Због специфичности ВР технологије планирамо да омогућимо већу фреквенцију када је у питању посета Музеју. Поред премијум верзије, апликацију ћемо прилагодити и за употребу како би више корисника могао да прати дешавања у „тВРђави“, кроз стручно вођење. Ово ће бити значајно за посете ученика, јер ће моћи да сазнају историјске чињенице о утврђењу, а то је едукативни карактер садржаја. Како би корисник у потпуности видео целокупан град потребно је 45 минута - појашњава Тршић и напомиње са су током процеса рада укључили пријатеље како би чули утиске и „тестирали“ јавност. Повратне информације које су добили биле су веома значајне за даљи рад.
-Оно што су доживели било је потпуно ново, што је кључно. Предност је зато што свако посматра град из своје перспективе, тако да са сваком новом посетом откривају детаље који су им можда промакли у претходној шетњи. Овде није био могућ сценарио у смислу неког дешавања, због саме структуре на којој почива ВР. Градски трг и пијаца су били посебно изазовни за нас. Замислите само 40.000 врста материјала, од камена, преко цигле до коже.

Место иновација
Ђорђе Ђорђић оснивач тима и 3Д артист сматра да је окупљање ИТ заједнице у Стартиту резултирало иновативним идејама. Уз Ђорђа и Сашу, Стефан Станковић (Unreal Engine Developer), Илија Гајић (Web Developer) и Зорана Стевановић (дизајнерка), пискел по пиксел креирали су ВР времеплов који је сада део сталне поставке Народног музеја у Шапцу.
-Било је потребно много храбрости да се упустимо у ово и сада када смо стасали и померили границе, планирамо нове пројекте. У почетку нас је „бринуло“ то што нико није радио у овој размери у којој смо ми. Игрице су више илустроване и самим тим мање захтевне, али успели смо. Један од наших снова је да Церску битку пренесемо у виртуелну реалност - појаснио је Ђорђе.

Начин употребе виртуелне реалности у сврху образовања, била је тема првог ВР хакатона одржаног у Стартит Центру Инђија крајем маја. Као победник изашао је тим „Pixels2Pixels“ који је осмислио ВР апликацију за учење знаковног језика и тада започиње модерна сага шабачких ит стручњака. Након "тВРђаве" развијају апликацију за децу са сметњама у развоју.
-Тренутно у сарадњи са УНИЦЕФ-ом радимо на апликацији која ће бити намењена деци са сметњама у развоју и биће потпуно отворена, бесплатна. Један верзија ће бити уз употребу виртуелне реалности, а друга ће се односити на проширену реалност.