Власт угрожава основна политичка питања

Јучерашња дешавања у Шапцу која су узнемирила јавност и претње градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу убиством показују на угрожавање елементарних политичких права у Србији. Највећу бојазност изазива спрега која постоји између група које се баве застраüивањем, а повезане су са владајућом структором у Републици Србији. Било да се ради о политичким организацијам, навијачким или криминалним групама постоји јасна спрега са врхом власти. Она је видљива за политичке организације кроз добијање медијског простора и злоупотребу јавних служби (коришћење списка корисника услуга Црвеног крста у Бујановцу)за политичке организације, добијање уносних јавних послова фирми повезаних са навијачким групама („Ултра коп“), као и одлагање судских поступака или издржавања затворских казни осуђеним криминалцима и дилерима дроге.
Слична ситуација била је видљива и током недавног протеста испред РТС-а, када је на протест грађана током гостовања председника Александра Вучића, организован контрапротест припадника навијачких група, али и запослених у јавном сектору. У таквим систуацијама безбедност на скупу могу регулисати припадници безбедностих служби и могуће је да ограничавају чак и право на кретање у случају безбедносних потреба. На основу снимака са наведеног догађаја видљиво је да су право на слободу кретања ограничавала лица која се ни једног момента нису легитимисала и постоји основана сумња да је реч о парабезбедносним структурама.
Потпуно су нетачне тврдње председника Републике Александра Вучића да су наведеним окупљањем 1 од 5 милиона прекршени прописи будући да према пракси Европског суда за људска права постоји гарантовано право на спонтано окупљање грађана. Такође, претње које је истовремено председник Републике изрекао да може послати 10.000 људи испред Н1 телевизије представљају јасну опасност од даљег угрожавања правног поретка. Слобода окупљање припада свим грађанима. Међутим коришћење јавних средстава, организовање парабезбедносних служби и упућивање запослених из јавних служби како би се други грађани ограничили у кршењу уставом зајемчених права, представља злоупотребу јавних ресурса, а не коришћење овог права.
Власт овим крши врши одредби Устава од којих свакако треба издвојити: право на безбедност (члан 27.), право на слободу мишљења и изражавања (члан 36.), право на слободу кретања (члан 39.), слободу медија (члан 50.) и слободу окупљења (члан 54.) и право на локалну самоупораву (члан 176.).