Инфо

14. новембар 2019.14. нов 2019.
За будуће генерације
Задужбинарство - духовни дар

За будуће генерације

Сви ми умиремо једном, а велики људи по два пута: једном када их нестане са земље, а други пут када пропадне њихова задужбина (Иво Андрић)
Задужбинарство је нераскидиви део традиције српског народа. Некада је било привилегија имућних, владајућих, просвећених слојева друштва, одабране неколицине привилегованих и кадрих да јасније виде будућност и након свог физичког постојања. С временом мења се његова првобитна форма, али суштина остаје иста, градити, саградити и оставити у аманет, себи и другима за душу (некада се говорило и писало задушбина, а то је зграда за нечији спомен, за-душу. Сербски љетопис из 1823.)
-Добротвори као што су доктор Андра Јовановић, Филип Митровић ( основао фонд чија су средства употребљена за изградњу зграде Зеленог венца), Стана Милановић, само су део Шапчана који су на најразличитије начине помагали изградњу објеката различите намене у граду. Као резултат њиховог залагања данас имамо Занатски дом (зграда Шабачког позоришта), Соколану за коју верујем да ће ускоро заблистати у пуном сјају, цркву... Оно што бих посебно нагласила је изградања шабачке болнице, данас је познатија као стара болница, напуштена зграда, али некада је била у функцији. Током изградње, због ратних прилика, радови су обустављени и тадашњи председник општине је суграђане замолио да шећер који су дуго очекивали плате четири динара скупље како би сакупили 1.200.000 да би болница била завршена, што је и учињено 1943. године - истакла је начелница Одељења друштвених делатности Татјана Марковић говорећи о шабачким добротворима у Библиотеци шабачкој поводом недавно завршеног мурала у част Стане Милановић.
-Иако је била неписмена, схватила је колико младим девојкама може да значи формално образовање и због тога је иметак завештала управо у ту сврху. Шапчани су одувек желели да школују женску децу и Стана била део историје.
Случајно, или пак не, прича о шабачкој задужбинарки постала је актуелна 2017. године, век и по од њеног рођења. Необична нит повезала је директорку Економске школе „Стана Милановић“ Соњу Јокић, председницу Удружења „Хумано срце“ Ружу Поповић, професорку Весну Павловић и директорку СЕТ-а Миленцу Срећковић.
-Верујем да сам само мала искрица, кроз коју је прошла идеја са неке више инстанце, да је тако требало да буде. У години јубилеја, за који нисмо били ни потпуно спремни обједињено је 150 година од рођења Стане Милановић, 70 година од оснивања школе. Успели смо да добротворку „вратимо кући“, променимо назив школе. Све се одиграло веома брзо, а тек тада сам осетила лепоту даровања - рекла је професорка Весна Павловић. Сматра да је доброта пронашла пут и исправљена деценијска неправда, захваљујући визионарима посебног сензибилитета.
Однедавно на згради у улици која носи њено име, недалеко од задужбине, постоји и мурал за за који је инспирација била добротворка. Дело је академског уметника, вајара Ђорђа Зечевића. Саткан од симбола, као и његова муза. Дар шабачког Предузећа за инжењеринг, консалтинг, пројетковање и изградњу СЕТ. За директорку Миленцу Срећковић, Стана је била непознаница, али инспирација и водиља за наредне пројекте у част великих жена.
-Настао је као знак поштовања према делу Стане Милановић и њеној одлуци да целокупну имовину дарује како би се створили услови за школовање женске омладине. Уједно ово је жеља да се афирмишу задужбинарство и друштвена одговорност у области очувања правих вредности. У наредном периоду наставићемо да подсећамо на знамените Шапчанке - навела је Миленца Срећковић.
М. Ж.

Најновији број

14. јануар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa