ПРАЗНИЦИ КОЈИ ВИШЕ ТО НИСУ
Давно, давно било је...
Погледајте на календар, уколико сте то учинили на радном месту, допустите сећању да вас одведе у период када тог дана нисте били у обавези да будете ту где сте сада, небитно да ли сте у тој прошлости: основац, средњошколац или запослени. Тако је, петак, 29. новембар, датум који је некада означавао највећи празник друге Југославије, нерадни, свечарски дани.
На сеоском подручју, припремао би се месни оброк, животиње припремане за новембар постајале би одговарајући облик месног, јестивог производа. У плану су завршни послови, породични ручак, пре него се увече оде у локални Дом културе, где ће се слушати о партизанским подвизима који су омогућили изградњу нове „Југе“. Негде ће, у шумовитим деловима, горети и логорске ватре, а прича ће уз пуцкетање варница.
У граду, устали би нешто касније. На првом погледу кроз прозор би били облаци, можда магла, а вероватно и белина снега, новембар би био и метеоролошки новембар. Немате времена за много спавања, млади ђак првак се облачи, тегет панталоне или сукњица, бела кошуља, црвена марама. Кроз град и шкрипу снега, дуж стаза украшених државним заставама право до Дома синдиката, а онда, уз осмех, можда и коју сузу радосницу, слушате како ваше дете изговара „Данас када постајем пионир...“. Поподне ручак, гости, много локација и још више програма поводом великог празника. У сећању 29.11.1943, АВНОЈ, Босна.
Немојте да стајете, бар за сећање време не значи ништа, чули сте приче старијих, читали и сместите себе још раније. Добородошли у Шабац између два рата. Сада је 1. децембар (ове године је у питању недеља), Дан уједињења, дан када је један народ, веле ондашњи државотворци, некада раздељен у више држава, стао под једну заставу. Свугде су портрети Краља Александра, ујединитеља, а у новинама слика догађаја од 01.12.1918. дана стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Обавезе су нешто другачије. Снег је још вероватније него онда када је важан био 29. новембар. обојио град, још познат као трговачки, град страдалник. Дуж града лепшег због милијарди милиона пахуља вијоре се тробојке, плаво бело црвене. Одлазак на Богослужење је уобичајено, али је служба другачија, празничну одржавају истовремено Епископ у православном храму, жупник у католичкој цркви, а празник на исти начин обележава и синагога, односно џамије дуж целе државе. У центру је свечани строј понтонирског батаљона Војске Краљевине Југославије. У свечаној униформи, војнички одају почаст сваком становнику велике државе. Преподне одлази, али долази поподне, оно где суграђане дочекују у Соколском дому. Припремљен је проглас Соколског друштва Југославије, рецитације, биће приче о значају првог децембра, а онда почиње и наступ Шабачког певачког друштва „Занатлија“, увек уз соколски поздрав и државну химну. Када се одморите, сакупите снагу за вечерњу забаву, на истом месту.
Вратите се полако и мислима на радно место, сада су 29. новембар и 1. децембар, само 29. новембар и 1. децембар. Уколико вам нешто значе, частите себе бар путовањем кроз машту у те дане, сећања или туђих прича. Уколико државу тог имена видите као зло које је „осакатило Србију“ или „Југу“ видите као грешку, одахните, више је нема, односно више их нема, ни њих, ни празника.
На сеоском подручју, припремао би се месни оброк, животиње припремане за новембар постајале би одговарајући облик месног, јестивог производа. У плану су завршни послови, породични ручак, пре него се увече оде у локални Дом културе, где ће се слушати о партизанским подвизима који су омогућили изградњу нове „Југе“. Негде ће, у шумовитим деловима, горети и логорске ватре, а прича ће уз пуцкетање варница.
У граду, устали би нешто касније. На првом погледу кроз прозор би били облаци, можда магла, а вероватно и белина снега, новембар би био и метеоролошки новембар. Немате времена за много спавања, млади ђак првак се облачи, тегет панталоне или сукњица, бела кошуља, црвена марама. Кроз град и шкрипу снега, дуж стаза украшених државним заставама право до Дома синдиката, а онда, уз осмех, можда и коју сузу радосницу, слушате како ваше дете изговара „Данас када постајем пионир...“. Поподне ручак, гости, много локација и још више програма поводом великог празника. У сећању 29.11.1943, АВНОЈ, Босна.
Немојте да стајете, бар за сећање време не значи ништа, чули сте приче старијих, читали и сместите себе још раније. Добородошли у Шабац између два рата. Сада је 1. децембар (ове године је у питању недеља), Дан уједињења, дан када је један народ, веле ондашњи државотворци, некада раздељен у више држава, стао под једну заставу. Свугде су портрети Краља Александра, ујединитеља, а у новинама слика догађаја од 01.12.1918. дана стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС).
Обавезе су нешто другачије. Снег је још вероватније него онда када је важан био 29. новембар. обојио град, још познат као трговачки, град страдалник. Дуж града лепшег због милијарди милиона пахуља вијоре се тробојке, плаво бело црвене. Одлазак на Богослужење је уобичајено, али је служба другачија, празничну одржавају истовремено Епископ у православном храму, жупник у католичкој цркви, а празник на исти начин обележава и синагога, односно џамије дуж целе државе. У центру је свечани строј понтонирског батаљона Војске Краљевине Југославије. У свечаној униформи, војнички одају почаст сваком становнику велике државе. Преподне одлази, али долази поподне, оно где суграђане дочекују у Соколском дому. Припремљен је проглас Соколског друштва Југославије, рецитације, биће приче о значају првог децембра, а онда почиње и наступ Шабачког певачког друштва „Занатлија“, увек уз соколски поздрав и државну химну. Када се одморите, сакупите снагу за вечерњу забаву, на истом месту.
Вратите се полако и мислима на радно место, сада су 29. новембар и 1. децембар, само 29. новембар и 1. децембар. Уколико вам нешто значе, частите себе бар путовањем кроз машту у те дане, сећања или туђих прича. Уколико државу тог имена видите као зло које је „осакатило Србију“ или „Југу“ видите као грешку, одахните, више је нема, односно више их нема, ни њих, ни празника.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
