УМЕТНИК КАРИКАТУРИСТА ПРЕДРАГ КОРАКСИЋ КОРАКС:
ЗАШТО ЈЕ НЕИЗЛАЗАК НА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ У ШАПЦУ ИСТО
КАО КАДА СЕ ДЕТЕ УЗОРНО ОДГАЈА И ОНДА ПРЕПУСТИ ДИЛЕРИМА
ЗАШТО ЈЕ НЕИЗЛАЗАК НА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ У ШАПЦУ ИСТО
КАО КАДА СЕ ДЕТЕ УЗОРНО ОДГАЈА И ОНДА ПРЕПУСТИ ДИЛЕРИМА
ШАПЧАНИ ИЗАЂИТЕ НА ИЗБОРЕ, САЧУВАЈТЕ СВОЈУ СЛОБОДУ
- Шабац и Параћин су кап у мору, они неће нарушити општу слику о бојктоту. Људи ће изаћи и сачувати своју слободу. И то је врло важно. За време Милошевића тако је исто било, широм Србије у градовима било је оаза слободе. Изађите на изборе и гласајте за ову власт која вас је на неки начин сачувала, поручио је Коракс Шапчанима
Гостујући прошле недеље у емисији РТВ Шабац, карикатуриста Предраг Кораксић Коракс поручио је Шапчанима да изађу на изборе, „да сачувају то језгро демократије и слободе, да гласају за власт која је већ тамо, за ту опцију, и тако сачувају своју слободу“.
Шабац оаза слободе
- Ја заиста подржавам и Шабац и Параћин да изађу на изборе и мислим да се те оазе слободе морају сачувати. У тим срединама су потпуно друге околности, други су изборни услови, тамо нема крађе, људи слободно бирају. У Шапцу постоји једно језго људи који су изгласали садашње руководство које сјајно ради и била би велика штета да се то изгуби. Ја мислим да то мора да се сачува. Шабац и Параћин су кап у мору, они неће нарушити општу слику о бојктоту. Људи ће изаћи и сачувати своју слободу. И то је врло важно. За време Милошевића тако је исто било, широм Србије у градовима било је оаза слободе. Изађите на изборе и гласајте за ову власт која вас је на неки начин сачувала, позвао је Коракс Шапчане.
Неизлазак на изборе у Шапцу, према његовим речима, био би јако лош потез.
- Исто као кад би своје дете препутили дилерима, дете које одгајате, то је тај Шабац, једна оаза слободе. Био сам много пута у Шапцу, имао сам изложбе и са људима сам тамо разговарао. То је потпуно једна друга средина, другачије изгледа тај град. Увек волим да одем у Шабац, то је за мене празник, рекао је карикатуриста Предраг Кораксић Коракс.
Све што радим је мој производ
Како је Коракс рекао, не недостаје му инспирације, свакодневно имам пред собом гомилу глупости која се ваља преко медија и треба само да изабере најупечатљивије и да то коментарише.
- Тако да што се тиче материјала за моје карикатуре, ту проблема никаквих нема. Проблеми су на другој страни. Увек има идеја, једини проблем је са рукама јер имам обољење полинеуропатију и морам да променим алат, не могу да цртам више четкицом већ фломастерима, сналазилм се у фотошопу. То људи који прате моје карикатуре не примећују али ја знам да ми сада треба више времена да реализујем идеју.
Не примам сугестије са стране. Све што радим је мој производ. У мојој каријери се десило два или три пута да сам прихватио нечију идеју али то су били компетентни људи, то је био на пример Војин Димитријевић. Али све што радим је искључиво мој производ и не волим да ми се ико меша у посао, чак ни главни уреднци, навео је славни карикатуриста.
Говорећи о професионалном искуству и тешким периодима као изазовима за креативан рад, Кораксић је рекао да је то парадоксално али што је више био притискан, то је боље радио.
Тачно у мету
- За време Тита радио сам 25 година у Вечерњим новостима, одатле су ме избацил 1993. године јер нисам подржавао ту уређивачку политику и правио сам карикатуре против Милошевића које они нису хтели да објављују. То је можда био најтежи период јер сам водио један спор од три године са Вечерњим новостима. Нисам хтео да одем а да не добијем отказ, нисам хтео да подвијем реп и да одем. За време Тита није било могуће цртати ликове, апсолутно, могли сте да се бавите на пример људским манама, али нисте могли да цртате ниједан лик који је препознатљив, ниједног руководиоца ни на нижем нивоу. То је била табу тема. Могли сте у свом нотесу негде то да држите, а да објавите нисте могли. Е кад је Тито умро, то је био период кад сам ја на неки начин процветао, да тако кажем, јер сам читавог живота хтео да радим на начин на који сада радим, да цртам живе људе, политичаре и да то коментаришем. Тада су ми се врата отворила и појавили су неки самостални листови који су могли да објављују моје карикатуре и почео сам свом снагом да радим. То су били Економска политика, Демократија данас где сам прве карикатуре против Миошевића објавио 1989. године.
То је био период када сам добио шансу да покажем шта знам у овом жанру карикатуру која је препознатљива, која има ту жаоку, коментар, и увек сам инсистирао да моје карикатуре буду без речи. То је најважнија ствар у читавом мом начину рада, да свака карикатура мора да има поруку, да гађа тачно у мету, да то буде ироничан коментар који ће да посрами... То је мој начин саопштавања и сваки цртеж мора да има поруку, објаснио је Коракс.
Историја дешавања
Повлачећи паралелу између ауторитарне власти за време Милошевића и актуелне власти, Предраг Кораксић је рекао да код Слободана Милошевића није било једноставно цртати карикатуре против њега, био је рат, глава је стално била у торби. Али...
- Парадоксално је да је Милошевићево окружење сматрало да су моје карикатуре доказ да постоји слобода штампе. Рецимо Милутиновић који је са мном за време свог мандата попио кафу, а Миошевић је био у кућном притвору, спремали су га за Хаг, рекао ми је да су хтели да закупе Њујорктајмс и да објаве на две стране моје карикатуре, да се покаже како је у Србији демократија и да је могуће правити карикатуре против режима. Ето то је била њихова идеја, можда је то на неки начин мене сачувало од судбине неких других људи.
Ја сам био избачен из Вечерњих новости на улицу 1993. године али све то ипак је ишло на мој млин, све се окренуло потпуно наглавачке и ја сам одједанпут просто експлодирао и направио сам серију карикатура за време Милошевића које ће на неки начин остати забележене као историја дешавања. То сам показао у својој књизи, да се и карикатурама може испричати шта је било, навео је Коракс.
Говорећи о реакцијама садашње власти, он је рекао да углавном ћуте осим што је било реакција на карикатуре са Хитлером и Гебелсом и реаговање паралелном изложбом на којој су показивали карикатуре и где је он (Вучић) тврдио да је представљен као проститку а у ствари је то била стриптизета.
- Повремено се деси, рецимо онај Крстић повремено коментарише. Људи ме заустављају на улици, честитају ми, бодре ме, испричао је Коракс.
Откључана лудница
Он је стање у Србији окарактерисао као „лудило“ и подсетио на речи Рала Миленковића да „живимо у откључаној лудници“.
- Ово је стварно лудница, све психијатријски случајеви, наравно ту има удворица које из свог личног разлога глуме и бодре вођу, а вођа шта ради... то је потпуно сумануто. Мени се већ смучило да се бавим Вучићем и његовим поступцима, то је већ постало само по себи карикатура, закључио је Коракс.
Шабац оаза слободе
- Ја заиста подржавам и Шабац и Параћин да изађу на изборе и мислим да се те оазе слободе морају сачувати. У тим срединама су потпуно друге околности, други су изборни услови, тамо нема крађе, људи слободно бирају. У Шапцу постоји једно језго људи који су изгласали садашње руководство које сјајно ради и била би велика штета да се то изгуби. Ја мислим да то мора да се сачува. Шабац и Параћин су кап у мору, они неће нарушити општу слику о бојктоту. Људи ће изаћи и сачувати своју слободу. И то је врло важно. За време Милошевића тако је исто било, широм Србије у градовима било је оаза слободе. Изађите на изборе и гласајте за ову власт која вас је на неки начин сачувала, позвао је Коракс Шапчане.
Неизлазак на изборе у Шапцу, према његовим речима, био би јако лош потез.
- Исто као кад би своје дете препутили дилерима, дете које одгајате, то је тај Шабац, једна оаза слободе. Био сам много пута у Шапцу, имао сам изложбе и са људима сам тамо разговарао. То је потпуно једна друга средина, другачије изгледа тај град. Увек волим да одем у Шабац, то је за мене празник, рекао је карикатуриста Предраг Кораксић Коракс.
Све што радим је мој производ
Како је Коракс рекао, не недостаје му инспирације, свакодневно имам пред собом гомилу глупости која се ваља преко медија и треба само да изабере најупечатљивије и да то коментарише.
- Тако да што се тиче материјала за моје карикатуре, ту проблема никаквих нема. Проблеми су на другој страни. Увек има идеја, једини проблем је са рукама јер имам обољење полинеуропатију и морам да променим алат, не могу да цртам више четкицом већ фломастерима, сналазилм се у фотошопу. То људи који прате моје карикатуре не примећују али ја знам да ми сада треба више времена да реализујем идеју.
Не примам сугестије са стране. Све што радим је мој производ. У мојој каријери се десило два или три пута да сам прихватио нечију идеју али то су били компетентни људи, то је био на пример Војин Димитријевић. Али све што радим је искључиво мој производ и не волим да ми се ико меша у посао, чак ни главни уреднци, навео је славни карикатуриста.
Говорећи о професионалном искуству и тешким периодима као изазовима за креативан рад, Кораксић је рекао да је то парадоксално али што је више био притискан, то је боље радио.
Тачно у мету
- За време Тита радио сам 25 година у Вечерњим новостима, одатле су ме избацил 1993. године јер нисам подржавао ту уређивачку политику и правио сам карикатуре против Милошевића које они нису хтели да објављују. То је можда био најтежи период јер сам водио један спор од три године са Вечерњим новостима. Нисам хтео да одем а да не добијем отказ, нисам хтео да подвијем реп и да одем. За време Тита није било могуће цртати ликове, апсолутно, могли сте да се бавите на пример људским манама, али нисте могли да цртате ниједан лик који је препознатљив, ниједног руководиоца ни на нижем нивоу. То је била табу тема. Могли сте у свом нотесу негде то да држите, а да објавите нисте могли. Е кад је Тито умро, то је био период кад сам ја на неки начин процветао, да тако кажем, јер сам читавог живота хтео да радим на начин на који сада радим, да цртам живе људе, политичаре и да то коментаришем. Тада су ми се врата отворила и појавили су неки самостални листови који су могли да објављују моје карикатуре и почео сам свом снагом да радим. То су били Економска политика, Демократија данас где сам прве карикатуре против Миошевића објавио 1989. године.
То је био период када сам добио шансу да покажем шта знам у овом жанру карикатуру која је препознатљива, која има ту жаоку, коментар, и увек сам инсистирао да моје карикатуре буду без речи. То је најважнија ствар у читавом мом начину рада, да свака карикатура мора да има поруку, да гађа тачно у мету, да то буде ироничан коментар који ће да посрами... То је мој начин саопштавања и сваки цртеж мора да има поруку, објаснио је Коракс.
Историја дешавања
Повлачећи паралелу између ауторитарне власти за време Милошевића и актуелне власти, Предраг Кораксић је рекао да код Слободана Милошевића није било једноставно цртати карикатуре против њега, био је рат, глава је стално била у торби. Али...
- Парадоксално је да је Милошевићево окружење сматрало да су моје карикатуре доказ да постоји слобода штампе. Рецимо Милутиновић који је са мном за време свог мандата попио кафу, а Миошевић је био у кућном притвору, спремали су га за Хаг, рекао ми је да су хтели да закупе Њујорктајмс и да објаве на две стране моје карикатуре, да се покаже како је у Србији демократија и да је могуће правити карикатуре против режима. Ето то је била њихова идеја, можда је то на неки начин мене сачувало од судбине неких других људи.
Ја сам био избачен из Вечерњих новости на улицу 1993. године али све то ипак је ишло на мој млин, све се окренуло потпуно наглавачке и ја сам одједанпут просто експлодирао и направио сам серију карикатура за време Милошевића које ће на неки начин остати забележене као историја дешавања. То сам показао у својој књизи, да се и карикатурама може испричати шта је било, навео је Коракс.
Говорећи о реакцијама садашње власти, он је рекао да углавном ћуте осим што је било реакција на карикатуре са Хитлером и Гебелсом и реаговање паралелном изложбом на којој су показивали карикатуре и где је он (Вучић) тврдио да је представљен као проститку а у ствари је то била стриптизета.
- Повремено се деси, рецимо онај Крстић повремено коментарише. Људи ме заустављају на улици, честитају ми, бодре ме, испричао је Коракс.
Откључана лудница
Он је стање у Србији окарактерисао као „лудило“ и подсетио на речи Рала Миленковића да „живимо у откључаној лудници“.
- Ово је стварно лудница, све психијатријски случајеви, наравно ту има удворица које из свог личног разлога глуме и бодре вођу, а вођа шта ради... то је потпуно сумануто. Мени се већ смучило да се бавим Вучићем и његовим поступцима, то је већ постало само по себи карикатура, закључио је Коракс.
Ухапшени медији
Медији су кључно питање, они су закључани, ухапшени. Скоро сам био у Рибарској бањи код Крушевца, фантастично место, 15 дана сам тамо провео. Али доле не можете ништа да видите, имате телевизују са пет канала: два руска, спортски, Пинк, РТС 1 и 2. Нема никакве информације, на југу је још горе.
Локал руши Вучића
Моја је идеја одавно да се Вучић може срушити само на локалу, да опозиција највише ради у тим малим срединама, да тамо ако је могуће освоји власт. Тако је било и за време Милошевића. Ја у Београду нисам могао да имам изложбу, а у остатку Србије сам могао свакога месеца по два-три пута, нема већег града у Србији где нисам имао изложбу. А сада је потпуно друга ситуација, сад ми затварају изложбе, и Петричићу такође.
Најновији број
18. април 2024.
