ОАЗА СЛОБОДЕ ИЛИ ИЗДАЈНИК БОЈКОТА

Протеклих недеља Шабац је од оазе слободе, у главама појединих политичара, грађана који су против режима Александра Вучића и јавних личности, постао издајник идеје бојкота.
Ова иста дилема важи и за све грађане Шапца који су се гласно изјаснили за лажну дилему да ли Шабац треба да се преда напредњацима у руке и то без борбе. Управо је то питање које сам у име свог колеге Марка Видојковића и своје, поставио на званичним странама емисије Добар, лош, зао на Фејбуку и Твитеру. У тренуцима када настаје овај текст, нешто мање од седам хиљада људи на ове две друштвене мреже дало је своје мишљење. Наше анкете, које су саставни део емисије, само у једном случају су прешле 2.000 учеснике. Интересовање је, дакле, вишеструко изнад очекивања.
Твитер се показао као тврђи орах, што је и очекивано, пошто је ова друштвена мрежа легло чудне заразе. Она једноставно не прашта. Чим напишеш нешто што некоме није по вољи, креће такав ниво срозавања, да то није нормално. Али, све је то у реду. Елем, на Твитеру је 3.960 људи учествовало у анкети. Одговор да не треба предати Шабац без борбе дало је 47 одсто, док је 34 рекло да треба предати напредњацима град, док је 19 процената одговорило да једноставно - не зна. На Фејсбуку је на питање одговорило 2.900 људи, од који је чак 71 одсто одговорило да не треба, а 29 да треба предати град без борбе.
У просеку је јасно да је више од половине испитаника спремно да подржи Шапчане у намери да изађу на предстојеће локалне изборе, да одбране своју слободу коју су стекли и коју не желе да јефтино продају. Многи од учесника анкете су нам замерили на сугестивном питању, али они једноставно не разумеју да је за Шапчане ово питање у ствари борба за свој град, а не пуко излажење на изборе.
Јесте да се наш градоначелник од првог дана залагао за бојкот избора и то није нека тајна. Дао је свој допринос у тој борби, ништа мањи од осталих људи у Савезу за Србију, али било је сулудо мислити, без обзира на свакојаке приче, да ће се Шабац предати. Моја основна замерка је што се људи у СЗС нису на време договорили шта ће и како ће у оним срединама где је опозиција на власти. Али, сада ми је јасно да је зато касно и да ту нема поправног.
Људи ван нашег града очигледно слабо разумеју све оно што се дешавало у Шапцу. Шабац је у претходних осам година два пута побеђивао напредњаке, 2012. и 2016. године, Није демократска власт у Шапцу пала са неба пре неки дан. Много тога је урађено да би се дошло онога што данас наш град чини слободним.
Сетимо се само да је Вук Јеремић своју прву предизборну конвенцију као председнички кандидат имао управо у Шапцу, а сада распушта свој најбољи одбор без да је сео и попричао са својим људима зашто желе да изађу на локалне изборе. СЗС је први скуп имао у граду на Сави. Нови оптимизам је два лета организовао трибине на централном градском тргу који су неки "фини људи" покушавали да прекину. У Шапцу су игране забрањене представе, одржаване књижевне промоције непожељних романа, организовани концерти музичара који због својих ставова немају где да свирају.
О томе људи ван нашег града не размишљају. За многе од њих, ми смо данас издали бојкот. До јуче, у Шапцу је било само могуће да се чује слободни глас, а сада смо легло плаћеника који воде рачуна само о својој задњици. Да ли је баш тако нисам сигуран. Можда сам и више од Зеленовића говорио о бојкоту избора. И даље се залажем за бојкот и не разумем оне који кажу да је данас још горе пре него годину дана, али да ће по сваку цену изаћи на изборе у априлу. Излазак Шапчана на локалне не угрожава никога, и не наноси политичку штету никоме. Ако је Шабац могао да подржи све и свакога, није на одмет очекивати у најмању руку разумевање за одлуку да Шабац и Параћин, као две вишегодишње оазе слободе, уз договор политичких партнера, покушају да се одбране.
То, да је ситуација зезнута и да је све на коцки, ризик је који преузимају на себе политичари. Ми новинари, ако желимо мало да мислимо својом главом, имамо мању одговорност, али често нам се теже прашта него политичарима. Без обзира на све, укључујући и анкету са почетка текста, предстоји тешка борба за Шабац. Очигледно је да већина сматра да тешко стечену слободу треба бранити. Неће бити да је град први пут препуштен сам себи, тако су ми барем причали стари Шапчани. Многа су питања пред свима нама. У овој једначини има много непознатих. Али, све то чини овај град великим.
Једном колеги остајем дужан текст о Шапцу и неће га још дуго чекати, али порука и за њега и за све нас је да је дошао тренутак за нешто што се може назвати - смарт, или паметни, бојкот. Нико не губи, ризик је на страни Шапца, нико никоме не даје легитимитет, не ружи слику опозицији, не тражи помоћ, а може много тога да одбрани.