Утакмице наспрам страха

Пре век и коју годину приде, свет, још опустошен ратом и када су утихнуле пушке и гранате, није престао да дрхти. Први светски, онда зван Велики рат, ближио се крају, али се на њега наставила пошаст Шпанске грознице. Вирусна зараза однела је десетине милиона жртава. Онда је свет платио разарања и девастације рата и недовољно развијен здравствени систем. Преносила се зараза слично корони, ко је имао носио је маске, али што се тиче спорта, у периоду између 1918. и краја 1920. године није било одлагања националних шампионата у Европи. Забележено је само да су у Шапнији хтели да прекину Куп Краља (онда једино такмичње у тој држави), али су се клубови успротивили, јер се стадиони дезинфикују, а свакако су утакмице на отвореном. Аренас је победио Барселону у финалу, годину дана раније Реал Унион. У другим државама није било ни покушаја. Енглези су, у првој послератној сезони 1919/20. одиграли 42 кола, најбољи је био Вест Бромвич Албион. Друге државе су организовале по куп систему такмичења. Нирнберг најбољи у Немачкој, Интер у Италији, Ле Авр у Француској. На овим просторима прво првенство одржано је 1923. Једино значајно такмичење тог доба у Европи које је отказано је финале гаелског фудбала, аутохтоног спорта Ирске, врло популарног на овом острву.
Потпуно другачија ситуација била је у Сједињеним америчким државама и Канади. Многи сматрају да је вирус започео баш тамо. Највећи бејсбол играч свих времена Бејб Рут био је заражен, али се опоравио, у неким утакмицама су играчи играли са медицинским маскама, но сезоне су завршене. Остаје забележено да је финале хокејашке лиге прекинуто када је после финалне утакмице оболело чак пет играча Монтреала. Само у тој сезони није проглашен шампион. Један од заражених није преживео, док је смртних случајева било и у бејсболу. Истовремено постојала су ограничења броја присутних гледалаца, а отказана су колеџ такмичења, као и велики бокс мечеви оног времена. Друге професионалне лиге у САД и Канади још нису формиране у тим годинама.
Година 1920. била је олимпијска. Игре у Берлину 1916. су отказане због Великог рата, а Будимпешти је одузето домаћинство 1920. Улогу домаћина преузео је Антверпен (Белгија). Нема званичног документа о предлозима за одлагање услед вируса који је још харао, но претпоставка је да то није разматрано, јер је ширење вируса већ било у значајном опадању. Забрањен је био наступ спортистима из поражених држава, односно тек успостављеног Совјетског савеза. Мере предострожности није било, услови смештаја за многе лоши, транспорт потпуно супротан ситуацији вируса. Oстаје забележено да су спортисти из Америке хтели да напусте Олимпијске игре, јер су после превоза у ратном броду, чији капацитет су премашили за неколико пута, били смештени у једној од школа у Антверпену. Много спортиста смештено је у мале затворене просторе. Архиве памте да је у финалу ватерполо турнира Велика Британија победила Белгију 3:2, али су морали да беже из базена, јер су са њима хтели да се разрачунају присутни навијачи домаће екипе. Због лошег суђења су прекидане фудбалске утакмице, но нису забележени случајеви обољевања.
Шпанска грозница није заборављена што показује посета на борилиштима. Одзив гледалаца беше јако низак, те је, ако не главни, бар један од разлога био баш још постојећа епидемија и страх од опасне заразе.