Годишњица страдања Срба у НАТО агресији,
обавијена сенком корона вируса
обавијена сенком корона вируса
Сејачи смрти у пролеће
Више од две деценије после, сећање на ноћ између 24 и 25 марта 1999.године у тадашњој Савезној републици Југославији и 78 дана после овог срамног чина у медијима прошло као кратка агенцијска вест, будући да су сви били „заузети“ борбом против корона вируса.
Ноћ између среде и четвртка 24. и 25. марта 1999. године остаће у историјској читанци забележена као најцрња страница и најсрамнији чин који се пред очима светске јавности, на прагу 21 века догодио бившој Савезној републици Југославији, сувереној и малој земљи на узаврелом Балкану чији су грађани осуђени од светских моћника, само зато што воле своју домовину и нису спремни да буду ничији вазали ни слуге. Старица Европа и данас треба да се стиди поданичког понашања према Диносаурусу из Беле куће. Неки политиколози би рекли да се иза другог лица Бога Јануса крије наказа, којој глас разумног света кличе: Клинтоне, Адолфе.
Посебно очевидци не могу да забораве ту кобну ноћ од пре двадесет и једну годину, око 20 часова када је завијајући звук сирена проломио небо над некадашњом Југославијом, означавајући ваздушну опасност. Један од њих сећа се да се наједном створила „буктиња“ на земљи. Тешки бомбардери и крстареће ракете зликовачке НАТО авијације „сејали“ су смрт. Статистичари су забележили да су у првом налету циљани војни и објекти МУП у више градова Србије и Црне Горе, али нису поштеђени ни цивилни. Напади су обновљени у „цик“ зоре, а после тога настављени и наредних дана.
НАТО је ангажовао око 300 бомбардера и другу моћну војну машинерију. Предводиле су их снаге САД и велика медијска пропаганда.
Супротставила им се технички и бројчано много мања армија.
Страдало је више хиљада људи, међу којима доста недужних цивила. Причињена је велика материјална штета.
Исти, поменути очевидци кажу да и данас „сејачи смрти“ долазе у пролеће. Сада у виду невидљивог непријатеља (корона вирус) прети великом делу света. И стари који су истина били знатно уже опредељени и другачије инспирисани несмеју бити заборављени. Потребна је шира медијска пажња, без обзира на проток времена и заузетост око корона вируса.
Мачвани, који о свему овоме „гласно“ размишљају ових дана на пристојном растојању једни од других у центрима села, готово углас кажу: „Од сетве, која „куца на врата“ и овог пролећа зависи жетва “.
Ноћ између среде и четвртка 24. и 25. марта 1999. године остаће у историјској читанци забележена као најцрња страница и најсрамнији чин који се пред очима светске јавности, на прагу 21 века догодио бившој Савезној републици Југославији, сувереној и малој земљи на узаврелом Балкану чији су грађани осуђени од светских моћника, само зато што воле своју домовину и нису спремни да буду ничији вазали ни слуге. Старица Европа и данас треба да се стиди поданичког понашања према Диносаурусу из Беле куће. Неки политиколози би рекли да се иза другог лица Бога Јануса крије наказа, којој глас разумног света кличе: Клинтоне, Адолфе.
Посебно очевидци не могу да забораве ту кобну ноћ од пре двадесет и једну годину, око 20 часова када је завијајући звук сирена проломио небо над некадашњом Југославијом, означавајући ваздушну опасност. Један од њих сећа се да се наједном створила „буктиња“ на земљи. Тешки бомбардери и крстареће ракете зликовачке НАТО авијације „сејали“ су смрт. Статистичари су забележили да су у првом налету циљани војни и објекти МУП у више градова Србије и Црне Горе, али нису поштеђени ни цивилни. Напади су обновљени у „цик“ зоре, а после тога настављени и наредних дана.
НАТО је ангажовао око 300 бомбардера и другу моћну војну машинерију. Предводиле су их снаге САД и велика медијска пропаганда.
Супротставила им се технички и бројчано много мања армија.
Страдало је више хиљада људи, међу којима доста недужних цивила. Причињена је велика материјална штета.
Исти, поменути очевидци кажу да и данас „сејачи смрти“ долазе у пролеће. Сада у виду невидљивог непријатеља (корона вирус) прети великом делу света. И стари који су истина били знатно уже опредељени и другачије инспирисани несмеју бити заборављени. Потребна је шира медијска пажња, без обзира на проток времена и заузетост око корона вируса.
Мачвани, који о свему овоме „гласно“ размишљају ових дана на пристојном растојању једни од других у центрима села, готово углас кажу: „Од сетве, која „куца на врата“ и овог пролећа зависи жетва “.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
