НАДАМ СЕ СУНЦУ СА ИСТОКА

Овај век је почео као једна од најталентованијих фудбалера Подриња, носио је дрес Мачве, а онда се живот у одежди несреће на радом месту поиграо и сјајног фудбалера осудио на инвалидитет. Променио је живот спортисти, али није га одвојио од спорта. Започео је да игра стони тенис и од прве партије до великих успеха протекло је свега неколико година. Убрзо је из шабачког клуба Мачва прешао у најбољи у Србији, новосадски „Спин“, постао репрезентативац, уследиле су медаље на највећим такмичењима и рађао се олимпијски сан. То је МИТАР ПАЛИКУЋА.
Требало је по пласману на ранг листи да буде већ у Лондону 2012. године на Параолимпијским играма, али је организатор имао право на специјалну позивницу науштрб нашег суграђанина. Четири године касније му нико место у „пловидби јануарском реком“, где се у вечност уписао бронзом. Недавно је званично потврђено да ће бити и у Токију 2021. године. Био би и да су Параолимпијске игре приређене и ове.
-Пре проглашења пандемије и свих репрекусија које су уследиле услед тога, био сам, рецимо 98% на Параолимпијским играма. Постојала је само минимална шанса да се поклопе низ мојих слабих резултата и успеха оних испод мене на ранг листи па да то буде угрожено. Отказани су неки турнири, одржан је само један од прекида, али није утицало, не само на пласман на Игре, већ и позицију на ранг листи.
Обезбеђен пласман на Игре овог лета не гарантује игре, не само теби, већ и свим олимпијцима и параолимпијцима. Упитно је и само такмичење.
-То је најтеже, поносан сам и пресрећан што сам обезбедио учешће на другим узастопним Играма, али целокупна ситуација квари радост и генерално ми ствари не изгледају добро да би Токијо 2021. био известан. Без проналаска вакцине су мале шансе да уопште буде Игара. Чуо сам да ни јавност у Токију није баш присталица доласка спортиста и навијача из целог света, те је над свиме велики знак питања. Надам се да ће бити знатно боље усокоро и да ћемо гледати сунце у земљи излазећег сунца.
Помиње се опција Игара без публике?
-Мислим да то не би било то без публике и да би много изгубило на дражи. Све што можемо је да сачекамо и видимо.
Уколико откажу Игре све пада у воду, али за сада морамо говорити као да ће турнира бити и ходати том стазом наде. У односу на турнир у Бразилу каква ће бити конкуренција?
-Мање више је у питању сличан састав учесника. Сакандинавци, Немци, Французи, Италијани, репрезентативац Турске и други су увек добри. Енглеска има изузетно квалитетног играча, био је близу да се квалификује, али је из мени непознатог разлога пропустио квалификациони турнир где је могао да се умеша у борбу. О фаворитима је тешко говорити у овом тренутку, форма може значајно да се промени за годину дана. Не знамо која од планираних међународних такмичења ће бити организована.
После освојене медаље у Рију, ново постоље је циљ?
-То ми је жеља, надам се да ћу бити у доброј форми довољно да остварим такав успех. Трудим се увек да не будем преокупиран резултатом, већ својом игром. Срећа је увек потребна у спорту, али и она треба да се заслужи. Надам се да ћу се спремити физички и психички како бих био на нивоу највећег такмичења. Резултат ће доћи, а и да не буде, желим да немам шта себи да замерим на крају. Желим да испуним своја очекивања и да обрадујем породицу, пријатеље, саиграче, тренере и све који су уз мене
Може ли се говорити о плану припрема, турнирима где ће се формирати и проверавати форма?
-За сада тешко. Поново је станка са такмичењима. До краја ове године, надамо се, да ће бити прилике за неке турнире у Србији, тренинге, а у наредној су у плану међународни турнири и предвиђено је Европско првенство. Све сада има услов ако се епидемиолошка ситуација поправи.
У већини спортова су Олимпијске и Параолимпијске игре најважније такмичење и читав зренажни процес је базиран на четворогодишњим олимпијским циклусима. Колико је теби значио овај, испоставља се, продужени, петогодишњи план?
-Мислим да сам зрелији као играч. Успех у Рију је био велики, али нисам желео да с тим испуњењем сна спортски стагнирам. Све где сам наступао дало је ново искуство и аутоматски је и приступ другачији. Спортско узбуђење увек постоји, због тога је спорт сјајна ствар, али искуство умањује трему и онда је основа за добре резултате јача. Претходне године сам остварио један од највећих резултата у каријери, свакако најбољи на Европским првенствима, освајањем друго места. У Бразилу сам био дебитант, а Боже здравља, у Јапан носим искуство учесника.

Четири победе до бронзе
У царској престоници Митар Паликућа наступа у класи 5, једној из седећих категорија, исто као и у Бразилу. Бронзу је пре четири године освојио победама над Деперголом из Аргентине 3:0 у групи, Корејанцем Кијонгом 3:0 у осмини финала, Египћанином Толбом 3:1 у четвртфиналу. У борби за бронзу поразио је великог ривала Урхауга из Норвешке 3:1. Поражен је у групи од Мин Чена из Тајпеха и у полуфиналу од Немца Бауса.

Квинтет већ сигуран
Стонотениска експедиција Србије за Параолимпијске игре је већ бројна. Осигурано је више места.
-Борислава Перић-Ранковић, олимпијска шампионка и Нада Матић која је освојила две медаље пре четири године, моје клупске колегинице су такође сигурне. Ана Првуловић, такође из Новог Сада, али из другог клуба се квалификовала и Горан Перлић, момак из Зрењанина. Пет је, дакле, сигурно, а у априлу је још један квалификациони турнир у Словенији, где постоји шансе да ту буде још неко, навијаћемо за сваког од наших представника.