ИЗ ВЕЛИКОГ У МАЛИ ПАРИЗ

Ивер не пада далеко од кладе, каже наш народ, а то потврђује и Филип Миразовић, академски сликар, рођен 18. новембра 1977. године у Шапцу. У свет сликарства ушао је још у својој осмој години док је са детињом радозналошћу истраживао атеље свога оца Радована Миразовића, сликара, члана УЛУС-а, теоретичара уметности, а тада кустоса и управника Народног музеја у Шапцу. Његова радозналост, потпомогнута очевим залагањем, проширила се и на атељее готово свих значајнијих шабачких и српских ликовних уметника, од академика Миће Поповића до родоначелника мачванске наиве и фантастике Милића од Мачве. Од 1986. заједно са родитељима посетио је бројне изложбе савремене и модерене уметности широм Србије али и у градовима бивше Југославије и на тај начин полако откривао радикалну ликовну праксу Раше Тодосијевића, Марине Абрамовић, Ирњин-а, Слободана Пеладића и других.
У фебруару 1992. године уследио је одлазак из малог Париза, тј. Шапца, у велики Париз, где се коначно сусреће са оригиналним делима највећих мајстора сликарства у Лувру и Орисеју, као и у департману Лувра, у Музеју морнарице, на париском Трокадеру, где његов отац ради као кописта старих мајстора. Пет година касније уписује се на Академију ликовних уметности у Паризу, познати „Бозар“, у класи професора Владимира Величковића, нашег познатог академског сликара. Студије, као и додатну специјализацију у кабинету Кристијана Болтанског, Филип Миразовић је завршио са највишим оценама и препорукама.