ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНЕ ГРАЂЕ
МИСЛИ ГЛОБАЛНО, ДЕЛУЈ ЛОКАЛНО
Културно наслеђе је оно што нас као појединца, али и као нацију дефинише и чини јединственим у свету. Подручје Балкана је специфично по том питању јер су се одувек мешале, сукобљавале и сједињавале разне цивилизације и културе. Са напретком информационих и технолошких наука јавила се потреба и за дигитализацијом културне грађе
С циљем очувања и представљања националне баштине, која представља обавезу према будућим поколењима, али и неопходност у времену када покушавамо да се укључимо у међународну заједницу, основан је 2002. године Национални центар за дигитализацију (НЦД). У рад овог центра укључени су Народна библиотека Србије, Народни музеј у Београду, Архив Србије, Археолошки институт САНУ, Математички факултет Универзитета у Београду, Математички институт САНУ, Југословенска кинотека и Републички завод за заштиту споменика културе.
Већ 2003. године поднет је предлог пројекта чији је циљ био добијање свеобухватне слике стања у установама културе Републике Србије који су од интереса за дигитализацију, стандарде у дигитализацији, као и дефинисању предлога стратегије дигитализације народне баштине. За реализацију пројекта било је предвиђено дванаест месеци и трошкови од 5. 149. 910 динара.
Од тада па до данас, када је у питању подручје Мачванског округа, мало тога се променило. Оно што је започето са великим ентузијазом на националном нивоу остало је само на папиру.
- Културна политика наше земље нема програм дигитализације грађе на националном нивоу, какав имају неке земље из нашег окружења. Отуда свака библиотека прибегава сопственим решењима, мада је свако свестан да неинтегрисана и појединачна дигитализација грађе не може дати никакав резултат какав би постигао када би постојала јасна политика дигитализације националног блага ““ рекла је Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке.
Управо је Библиотека шабачка добар пример како се све, када је дигитализација у питању, може уз мало средстава а доста воље, труда и љубави постићи. Имајући у виду да је будућност библиотека у ствари „Библиотека без зидова“, у 2007. години започели су дигитализацију завичајне грађе. Сопственим средствима, уз већ постојећу опрему као што је скенер Епсон ГП1500 и уз смернице тима за дигитализацију Народне библиотеке Србије, Библиотека шабачка остварила је већи део своје визије ““ постати модеран културно-информациони центар који ће креирати културни амбијент града.
Већ 2003. године поднет је предлог пројекта чији је циљ био добијање свеобухватне слике стања у установама културе Републике Србије који су од интереса за дигитализацију, стандарде у дигитализацији, као и дефинисању предлога стратегије дигитализације народне баштине. За реализацију пројекта било је предвиђено дванаест месеци и трошкови од 5. 149. 910 динара.
Од тада па до данас, када је у питању подручје Мачванског округа, мало тога се променило. Оно што је започето са великим ентузијазом на националном нивоу остало је само на папиру.
- Културна политика наше земље нема програм дигитализације грађе на националном нивоу, какав имају неке земље из нашег окружења. Отуда свака библиотека прибегава сопственим решењима, мада је свако свестан да неинтегрисана и појединачна дигитализација грађе не може дати никакав резултат какав би постигао када би постојала јасна политика дигитализације националног блага ““ рекла је Соња Бокун Ђинић, директорка Библиотеке шабачке.
Управо је Библиотека шабачка добар пример како се све, када је дигитализација у питању, може уз мало средстава а доста воље, труда и љубави постићи. Имајући у виду да је будућност библиотека у ствари „Библиотека без зидова“, у 2007. години започели су дигитализацију завичајне грађе. Сопственим средствима, уз већ постојећу опрему као што је скенер Епсон ГП1500 и уз смернице тима за дигитализацију Народне библиотеке Србије, Библиотека шабачка остварила је већи део своје визије ““ постати модеран културно-информациони центар који ће креирати културни амбијент града.
Најновији број
25. април 2024.
