Употреба лековитог биља је стара колико и само човечанство
ОДСЕК ЗА МЕДИЦИНСКЕ И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦЕУТИ
СТРУЧЊАЦИ ЗА ЛЕКОВИТО БИЉЕ И БИЉНЕ ЛЕКОВЕ
Систем лечења заснован на примени природних лековитих сировина (дрога) и биљних лекова (или фитопрепарата) назива се фитотерапија. Фитотерапија је саставни део традиционалне медицине сваког народа. Народни лекови су, најчешће, припремани од лековитих биљака и биљних дрога у облику једноставних галенских облика и коришћени у терапијске сврхе
Употреба лековитог биља је стара колико и само човечанство. “Лековито биље је најстарији лек свих народа, на свим континентима, кроз сва времена”, рекао је академик Јован Туцаков.
Фармацеути се могу сматрати компетентним стручњацима у области лековитог биља. Професионална дужност фармацеута је да обезбеди јасан и објективан савет о самомедикацији и биљним производима који се могу користити кроз овај вид терапије.
-Фармацеут треба да прати понуду биљних лекова који се налазе у промету и да на основу својих знања и вештина (стечених током основних студија и каснијим едукацијама) формира асортиман ових лекова у апотеци. Као најдоступнији здравствени радници, имају изузетно значајну улогу у саветовању пацијената и пружању релевантних информација о ефикасности, безбедности и квалитету биљних лекова. Током образовања струковних фармацеута, доста пажње посвећује се проучавању лековитог биља и биљних лекова. Студенти студијског програма Фармација, у оквиру предмета ОТЦ лекови проучавају све аспекте примене биљних лекова у савременој фитотерапији и фармакотерапији. У оквиру предмета Фармакогнозија, проучавају лековите биљке и биљне дроге, њихове фармаколошки активне састојке, као и њихову примену и употребу, засновану на принципима рационалне фитотерапије. У оквиру практичног дела наставе, студенти се оспособљавају за макроскопско, микроскопско и хемијско испитивање биљних дрога, као и за аналитичке технике неопходне за изолацију и анализу активних принципа биљака. Највећи део вежби се изводи у добро опремљеној лабораторији а заступљене су и вежбе на терену, где се студенти упознају са техникама идентификације, правилног сакупљања и обраде лековитих биљака. Од ове школске године, започели смо веома успешну сарадњу са Институтом за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, који нам је донирао биљне дроге неопходне за извођење наставе на предмету Фармакогнозија, на чему им се захваљујемо. Захваљујући донацији наших срдачних колега са Института студенти могу да виде и науче шта је квалитетна биљна дрога и да се на прави начин посвете испитивању и анализи истих- каже спец. фарм. Роланд Антонић, руководилац студијског програма Фармација, Одсека за медицинске и пословно-технолошке студије Академије струковних студија Шабац.
Систем лечења заснован на примени природних лековитих сировина (дрога) и биљних лекова (или фитопрепарата) назива се фитотерапија. Фитотерапија је саставни део традиционалне медицине сваког народа. Народни лекови су, најчешће, припремани од лековитих биљака и биљних дрога у облику једноставних галенских облика и коришћени у терапијске сврхе.
-Последњих деценија велики број лековитих биљака и биљних дрога је проучен, хемијска природа фармаколошки активих састојака биљака је детерминисана, а дефинисани су и фармаколошки ефекти примене. За одређени број биљака, терапијска делотворност и ефикасност је потврђена клиничким испитивањима и одређене су терапијске дозе. Зато ова група биљака и биљних лекова представљају саставни део савремене фармакотерапије и конвенционалне медицине. Оваква тврдња је заснована на чињеници да се примењују терапијска средства потврђене ефикасности, дефинисаног и стандардизованог квалитета а ефекти примене лека су повезани са употребљеном дозом, што представља основне постулате рационалне фитотерапије- истиче Антонић.
-Лекови који као активан састојак садрже биљну дрогу (целу, уситњену или спрашену) и/или неки биљни препарат (најчешће екстракт) се називају биљни лекови. Стављају се у промет на основу потврђеног фармацеутског квалитета, терапијске ефикасности и безбедности, као и конвенционални лекови. Јако битно је раздвојити биљне лекове од биљних суплемената, који немају терапијске индикације, односно нису намењени за лечење и у погледу квалитета пролазе само испитивање здравствене исправности. Биљни лекови се користе превентивно или за терапију обољења у почетним фазама или блажим облицима болести, самостално или у комбинацији са конвенционалним лековима, односно као допунска терапија лековима код развијених фаза обољења. Најчешће се биљни лекови примењују код поремећене функције органа респираторног, дигестивног, урогениталног тракта, као и код различитих промена на кожи, код оштећења, упала и инфекције слузница. У нашој средини, биљни лекови се користе за самомедикацију и то на основу сопствене одлуке пацијента или по препоруци лекара и фармацеута. Такође, и у свету се велики број биљних лекова користи за самомедикацију, док се у неким европским земљама у којима се примењује систем рационалне фитотерапије, неки биљни лекови издају на рецепт- објашњава Антонић и додаје:
-Биљни лекови имају изузетно повољан однос између користи и ризика, већином са мање споредних, нежељених ефеката и интеракција од конвенционалних лекова. Али, то не значи да су апсолутно безбедни и намењени свим групама пацијената. Како је за релативно мали број биљних дрога и биљних лекова у потпуности спроведено испитивање генотоксичности, мутагености и тератогености, уобичајена је пракса да се у тексту упутства, кроз мере опреза, наглашава да лек не треба користити током трудноће, нарочито током прва три месеца, током периода лактације и дојења, а не препоручује се примена ни у педијатријској популацији. То не представља апсолутну забрану примене, него инсистирање на претходним консултацијама са здравственим професионалцима, пре свега са фармацеутима, који ће проценити однос користи и ризика од примене.
Фармацеути се могу сматрати компетентним стручњацима у области лековитог биља. Професионална дужност фармацеута је да обезбеди јасан и објективан савет о самомедикацији и биљним производима који се могу користити кроз овај вид терапије.
-Фармацеут треба да прати понуду биљних лекова који се налазе у промету и да на основу својих знања и вештина (стечених током основних студија и каснијим едукацијама) формира асортиман ових лекова у апотеци. Као најдоступнији здравствени радници, имају изузетно значајну улогу у саветовању пацијената и пружању релевантних информација о ефикасности, безбедности и квалитету биљних лекова. Током образовања струковних фармацеута, доста пажње посвећује се проучавању лековитог биља и биљних лекова. Студенти студијског програма Фармација, у оквиру предмета ОТЦ лекови проучавају све аспекте примене биљних лекова у савременој фитотерапији и фармакотерапији. У оквиру предмета Фармакогнозија, проучавају лековите биљке и биљне дроге, њихове фармаколошки активне састојке, као и њихову примену и употребу, засновану на принципима рационалне фитотерапије. У оквиру практичног дела наставе, студенти се оспособљавају за макроскопско, микроскопско и хемијско испитивање биљних дрога, као и за аналитичке технике неопходне за изолацију и анализу активних принципа биљака. Највећи део вежби се изводи у добро опремљеној лабораторији а заступљене су и вежбе на терену, где се студенти упознају са техникама идентификације, правилног сакупљања и обраде лековитих биљака. Од ове школске године, започели смо веома успешну сарадњу са Институтом за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, који нам је донирао биљне дроге неопходне за извођење наставе на предмету Фармакогнозија, на чему им се захваљујемо. Захваљујући донацији наших срдачних колега са Института студенти могу да виде и науче шта је квалитетна биљна дрога и да се на прави начин посвете испитивању и анализи истих- каже спец. фарм. Роланд Антонић, руководилац студијског програма Фармација, Одсека за медицинске и пословно-технолошке студије Академије струковних студија Шабац.
Систем лечења заснован на примени природних лековитих сировина (дрога) и биљних лекова (или фитопрепарата) назива се фитотерапија. Фитотерапија је саставни део традиционалне медицине сваког народа. Народни лекови су, најчешће, припремани од лековитих биљака и биљних дрога у облику једноставних галенских облика и коришћени у терапијске сврхе.
-Последњих деценија велики број лековитих биљака и биљних дрога је проучен, хемијска природа фармаколошки активих састојака биљака је детерминисана, а дефинисани су и фармаколошки ефекти примене. За одређени број биљака, терапијска делотворност и ефикасност је потврђена клиничким испитивањима и одређене су терапијске дозе. Зато ова група биљака и биљних лекова представљају саставни део савремене фармакотерапије и конвенционалне медицине. Оваква тврдња је заснована на чињеници да се примењују терапијска средства потврђене ефикасности, дефинисаног и стандардизованог квалитета а ефекти примене лека су повезани са употребљеном дозом, што представља основне постулате рационалне фитотерапије- истиче Антонић.
-Лекови који као активан састојак садрже биљну дрогу (целу, уситњену или спрашену) и/или неки биљни препарат (најчешће екстракт) се називају биљни лекови. Стављају се у промет на основу потврђеног фармацеутског квалитета, терапијске ефикасности и безбедности, као и конвенционални лекови. Јако битно је раздвојити биљне лекове од биљних суплемената, који немају терапијске индикације, односно нису намењени за лечење и у погледу квалитета пролазе само испитивање здравствене исправности. Биљни лекови се користе превентивно или за терапију обољења у почетним фазама или блажим облицима болести, самостално или у комбинацији са конвенционалним лековима, односно као допунска терапија лековима код развијених фаза обољења. Најчешће се биљни лекови примењују код поремећене функције органа респираторног, дигестивног, урогениталног тракта, као и код различитих промена на кожи, код оштећења, упала и инфекције слузница. У нашој средини, биљни лекови се користе за самомедикацију и то на основу сопствене одлуке пацијента или по препоруци лекара и фармацеута. Такође, и у свету се велики број биљних лекова користи за самомедикацију, док се у неким европским земљама у којима се примењује систем рационалне фитотерапије, неки биљни лекови издају на рецепт- објашњава Антонић и додаје:
-Биљни лекови имају изузетно повољан однос између користи и ризика, већином са мање споредних, нежељених ефеката и интеракција од конвенционалних лекова. Али, то не значи да су апсолутно безбедни и намењени свим групама пацијената. Како је за релативно мали број биљних дрога и биљних лекова у потпуности спроведено испитивање генотоксичности, мутагености и тератогености, уобичајена је пракса да се у тексту упутства, кроз мере опреза, наглашава да лек не треба користити током трудноће, нарочито током прва три месеца, током периода лактације и дојења, а не препоручује се примена ни у педијатријској популацији. То не представља апсолутну забрану примене, него инсистирање на претходним консултацијама са здравственим професионалцима, пре свега са фармацеутима, који ће проценити однос користи и ризика од примене.
Најновији број
31. октобар 2024.