Инфо

28. јануар 2021.28. јан 2021.
Писма читалаца: Уз Међународни дан сећања на жртве Холокауста

Пакао за Роме без пуног признања

Геноцид над Ромима је често оспораван. Обично се тврдило да су Роми били асоцијални проблем, што је нетачно, и да их поред словенског и јеврејског народа треба истребити
Светски дан сећања на жртве Холокауста, 27.1. установљен је резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године.

Тај 27. јануар (светски Дан сећања на Холокауст), међународна заједница обележава као упозорење на сталну опасност од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама, и као потребу да се реафирмишу људска права, превенција и кажњавање злочина геноцида. А и као подршка образовању, сећању и истраживању како на националном тако и на међународном нивоу, кроз информисање јавности, слободи приступа и истраживању архива.

Под окупацијом немачког Рајха у свим земљама Европе, а и у самој Немачкој, спровођен је геноцид над Јеврејима, Ромима, и словенским народима - Србима, и то на основу Закона о заштити немачке крви.

Радиле су гасне коморе, изгони, егзекуције без доказа, затвори, гета, експериментални скалпели немачких лекара у Аушвицу, Дахау, Бухенвалду, Јасеновцу, и другим мучилиштима широм Европе.
Страдало је око 6 и по милиона Јевреја, 700 хиљада Срба, и око 3 и по милиона Рома, који као да су пролазили кроз Дантеов пакао од Витоса преко Јашија до Аушвица и Јасеновца.

Према Адолфу Хитлеру и нацизму који је створио, у програму од 25 тачака који је изложио 24. фебруара 1920. године између осталих је да само члан расе може бити грађанин, а то је искључиво онај који има немачке крви без обзира на веру. Дакле, ниједан Јеврејин не може бити члан расе (антисемитизам) и то је заузимало истакнуто место у његовој нацистичкој идеологији и пропаганди.

Из његовог програма о заштити и политике рајхсканцелара од 30. јануара 1933. године, јасно се види да је планирао и припремао терен за вођење агресорског рата против извесног броја других држава и да се припремао за злочин против мира и геноцид над јеврејским, словенским и ромском народу.

И у Павелићевој Независној Држави Хрватској (НДХ) која је проглашена 10. априла 1941. године под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије а обухватао је Хрватску, Босну и Херцеговину и област Срем - простор на коме је живело око 6,3 милиона становника од којих су више од трећине били Срби. Ишло се за потпуном ликвидацијом Срба, Јевреја и Рома, каже Бајрам Халити, директор Института за Европске студије Рома и истраживања злочина против човечности и међународног права.

У зверствима и по садизму према Србима, Јеврејима и Ромима, усташе су готово надмашиле своје господаре. Уштице, Градина, Стара Градишка, Јасеновац су места страве и ужаса. Усташе су ножевима клали, секирама и маљевима убијали недужне Србе, Јевреје и Роме. На зверски начин су мучили Ромске жене, мушкарце и децу су клали ножевима, брадвама, секирама убијала, стрељали, у крематоријима спаљивали, вешали, морили глађу, жеђу и хладноћом.

Геноцид над Ромима је често оспораван. Обично се тврдило да су Роми били асоцијални проблем, што је нетачно, и да их поред словенског и јеврејског народа треба истребити.

75 година је прошло од како је завршен Други светски рат, а још се увек воде расправе о томе да ли су Роми били жртве Холокауста. Роми су у Другом светском рату доживели геноцид као и Срби и Јевреји, али им то до данас део светске научне и интелектуалне јавности оспорава. Разлог је што геноцид над Ромима није био у фокусу правних процеса који су вођени после капитулације Немачке и њених ратних савезника, те нестанка тзв. НДХ и управо због недефинисаног уставноправног статуса Рома и социолошке деградације којој су били изложени кроз историју.

Јасеновац је вечна опомена. О њему треба писати, говорити, снимати филмове. Не да би се људи застрашивали него да се расизам не заборави и да се опомене на опасност која свету прети од растућег неонацизма. Фашизам и нацизам су сувише зла нанели човечанству да би лако и брзо могли бити заборављени. Геноцид над Ромима однео је у Европи, према неким рачуницама, око 3 и по милиона жртава. Историчари заборављају тих 3 и по милиона Рома који су нестали у диму крематоријума или ломача које су подигли нацисти. Међутим, то је чињеница, у већини дела која ображују свет концентрационих логора нема ни ретка чак ни фразе.

Тишина, заборав, Цигани, непознато.
Жарко Павловић

Најновији број

17. јун 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa