Колико кошта слобода

Последњих година, наша земља сврстала се у ред оних који се могу похвалити порастом фриленсера, од којих значајно место заузимају IT стручњаци. Помиње се цифра од 100.000 радника на интернету, који за своје послове примају уплате од фирми из иностранства. У жижи јавности су од јесени протекле године, када је Пореска управа започела покретање поступка утврђивања пореске обавезе. Око 40.000 фриленсера добило је решење да уплати порез и то пет година уназад.
Милош Лукић, овлашћени књиговођа, за Глас Подриња каже да је проблем са фриленсерима настао је услед непрецизности пореских прописа о новим пословима у Србији који нису предвиђени постојећим законима о порезу на доходак грађана.

- Одговорни за ову ситуацију су гувернер Народне банке Србије, који није приметио да по том основу долази енормно велики девизни прилив, као и министар финансија који није сигнализирао да се проблем реши на време. Фриленсери су физичка лица која раде за стране фирме и која су, по основу свог рада, остваривали приход на који би требало да плате 10% пореза. Две ствари су овде битне. Прво, да ли су имали уговор са физичким, или правним лицима са којима сарађују и друго, да ли ми са земљама из којих потичу странци са којима они сарађују имамо уговор о избегавању двоструког опорезивања.
Дакле, најпре је требало установити природу пословних односа и утврдити да ли су на основу њихове исплате странци плаћали порезе на остварене трошкове, односно, на приходе фриленсера. Уколико постоји уговор о избегавању двоструког опорезивања, 10% пореза умањује се за онај проценат који је исплатилац прихода (странац) плаћао по основу исплате.
- На мети су сви који нису уплаћивали пензионо и здравствено осигурање и нормиране трошкове пет година уназад са затезним каматама. То су огромне цифре. Првобитни закон је дозвољавао 20% нормираних трошкова, а следећи их је повећао на 43%. Основни проблем је у чињеници да нико од нас није добио позив од Пореске управе да плати порез, а сада нам се потражује дуг од пет година, каже наш суграђанин који има своју Паушалну агенцију и „кратак“ је за две године.
Фриленсери су протестовали. После првог разговора са Владом, отписане су камате и донета је одлука да се дуг враћа пет година, односно, на шездесет рата. Након другог преговора, дуг је репрограмиран на десет година. Но, фриленсери нису одустали.

Сви које смо контактирали поводом овог текста слажу се да би Влада требало да дефинише проценат пореза на добит. Нико није поменуо да жели да побегне од обавеза према држави

- Зашто би испаштало 100.000 фриленсера зато што су поменути пропустили да ураде свој посао на време? Најгоре је што нема коначног договора са њима и што ти људи, вероватно, још увек увек не плаћају порез. Тај проблем би требало пресећи и рећи: „Било је то што је било, опраштамо вам све, од данас ћемо другачије и тачка“, категоричан је Лукић.
Чињеница je да су, новац преко интернета зарађен у иностранству, фриленсери трошили у Србији. На живот.
- Још нисам добио решење, само сам позван на информативни разговор. Тада су почели протести, па да ни у Пореској управи нису знали шта ће и како ће бити. Наравно да немам тај новац. Одакле да платим? Пет година живим од свог посла, нисам „штекао“ паре и чекао када ће ми их неко затражити. Која ће цифра бити и како ћу платити појма немам. Када добијем решење, искористићу своје право на жалбу, каже још један Шапчанин који сарађује са неколико иностраних фирми.
Сви које смо контактирали поводом овог текста слажу се да би Влада требало да дефинише проценат пореза на добит. Нико није поменуо да жели да побегне од обавеза према држави.

Чињеница да су, новац преко интернета зарађен у иностранству, фриленсери трошили у Србији. На живот.

Фриленсери су незаштићена категорија. Немају боловање, нити право на годишњи одмор.
- Када идем на одмор, носим компјутер са собом и радим. Када се разболим, то никога не занима. Постоје зацртани рокови које морам да испуним. Не бежим од тога да платим, само желим да остане и мени новца од оног који зарадим, да се зна колико и шта се плаћа. Да ли ће неко да плаћа пензионо осигурање, требало би да буде његова лична ствар, поручује шабачки фриленсер.
На последњем протесту Удружење радника на интернету изнело је захтев да се предлог Владе повуче из скупштинске процедуре и затражило нове преговоре. Главни захтеви су отписивање старих дугова и умањење стопе пореза за будуће послове. Недавно су камповали три дана испред Скупшине и најавили нови протест за 24. април.
- Самим тим што Влада продужава договоре са фриленсерима, продужава и поступак наплате и сваког месеца губимо приход од пореза. Суштина приче је да тај проблем нико није запазио пет година, а ми остварујемо енормни девизни прилив, додаје Лукић.
Трка се наставља до 01.01.2022, када се очекује да ступи на снагу закон који ће уређивати права и обавезе фриленсера.