ВИТАМИНИ И МИНЕРАЛИ У БОРБИ ПРОТИВ КОВИДА
Не могу да спрече, али могу да олакшају ток болести
Потребне дневне дозе витамина Ц за здраву одраслу особу су 90 милиграма, а може се узети до 500 милиграма. Доза код терапије је много већа. За витамин Д битно је кожу лица и шака изложити сунцу 10-15 минута два пута недељно. Цинк је битан јер помаже деловању више од 300 ензима
Без витамина и минерала човеков организам не може да функционише. Најбољи начин да се они унесу јесте правилна исхрана. Међутим, некада је неопходно посегнути и за додацима. То је најчешће у оним месецима када у природи нема довољно појединих материјала, али и у случајевина инфекција.
Др Весна Букоровић Илић, специјалиста опште медицине Дома здравља “Др Драга Љочић” наводи да су различите дозе витамина и минерала човеку потребне када је здрав и када је болестан. Водичи по којима се руководе приликом лечења од ковида 19 препоручују витамин Ц, витамин Д, цинк, а код одређених тегоба могу да помогну и магнезијум и алфалипоинска киселина. Наша саговорница истиче да наведени суплементи неће спречити настанак болести, али ће допринети да она краће траје и смањити могућност компликација.
Прво исхрана, онда суплементи
-Када смо здрави најважнија је правилна исхрана. То подразумева пет оброка, три главна и две ужине које се састоје од воћа и поврћа. Важно је јести што више свежег воћа и поврћа јер се тако витамини и минерали уносе у свом правом облику.
Током месеци када нема много сунчевих зрака ни свежег воћа и поврћа, у нашем народу познатији као “месеци са словом р”, могу се користити суплементи. Најбољи су директ облици, који се растварају у устима, као и таблете. Нисам присталица шумећих таблета, каже др Весна Букоровић Илић.
Витамин Ц
-Водичи по којима поступамо у ковид амбулантама и болницама наводе да у вирусној ифнекцији пацијенту треба дати 2 грама витамина Ц. То је доза коју Светска здравстена организација сматра леком и не узима се на своју руку, него по препоруци лекара. Потребне дневне дозе за здраву одраслу особу су 90 милиграма, а може се узети до 500 милиграма. Доза код терапије је много већа, због тога што су многе студије показале да витамин Ц неће спречити настанак инфекције, али ће помоћи да из ње много брже изађемо, наводи др Весна Букоровић Илић и додаје да у случају да се узме већа количина овог витамина од препоручене дневне дозе за здраву особу, неће доћи до проблема.
-Витамин Ц је хидросулубилни витамин. То значи да се раствара у води и већа количина која се унесе избациће се путем бубрега.
Наша саговорница наводи да није потребно никакво додавање витамина Ц у организам уколико се човек правилно храни. Највише га има у шипурку, лимуну, црвеној паприци, зеленој чили паприци, јабуци, поморанџи, а у броколију се најмање разлаже кувањем.
-Витамин Ц, између осталог, активира лимфоците. Лимфоцити код ковид инфекције врло брзо падну. То су крвне ћелије које активирају антигене који су нам јако потребни. Као такав, витамин Ц има антивирусно и антибактеријско дејство. Такође, помаже разградњу холестерола у жучи и тако делује на његово смањење, па се и људима који имају повећан холестерол у крви такође даје 2 грама као лек, каже др Букоровић Илић.
Витамин Д
За разлику од витамина Ц, витамином Д се можемо “предозирати”. Битно је и у које време се уноси у организам.
-Витамин Д је липосолубилан , односно, раствара се у мастима и као такав може да направи проблеме у организму ако се унесе у превеликој дози. Ствара се у кожи под дејством сунчевих зрака, а његова активација се врши у бубрезима. Битно је кожу лица и шака изложити сунцу 10-15 минута два пута недељно. Креме за сунчање са заштитним фактором то спречавају, каже др Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза витамина Д је 400 интернационалних јединица, односно 5-10 милиграма и за децу и за одрасле. Код ковид инфекција ова доза се повећава на 2.000 интернационалних јединица.
-Улога Витамина Д у организму је да врши ресорбцију калцијума и фосфора из гастроинтестиналног тракта и да се они уграђују у кости. На тај начин се спречава размекшавање костију. На имунолошки систем витамин Д делује тако што побољшава антивирусно дејство имунолошког система. Има га у рибљем уљу, највише у морској риби, неким житарицама, квасу. Као додатак га је најбоље узети увече, сат-два после вечере, наводи др Букоровић Илић.
Цинк
Цинк је минерал ког има у јајима, сиру (чадар посебно), говедини. Превелики унос се испољава у виду укуса метала у устима.
-Цинк је битан јер помаже деловању више од 300 ензима. Има антиоксидитивно дејство, као и сви витамини. То значи да неутралише слободне радикале. Током болести слободних радикала настане у већим количинама. Они имају слободне електроне који оштећују наш организам. Да би се они неутралисали потребни су антиоксиданти, а то су сви витамини и цинк, објашњава др Весна Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза цинка за здраве децу је око 3 милиграма, а за одрасле особе 7-8 милиграма дневно, док се код инфекције даје око 15 милиграма. Наша саговорница упозорава да се цинк може кориситит три месеца без престанка, а да онда треба направити паузу.
-Цинк побољшава интелектуалне способности, памћење, учење. Помаже у борби против инфекције, али и против рака простате и зато се мушкарцима у ризичној животној доби прописује 15 милиграма овог минерала.
Магнезијум
Магнезијум је код нас прилично “популаран”. Многи га пију превентивно, најчешће у облику шумећих таблета. Мање је познато да га има у неколико облика.
-Магнезијум је минерал који регулише мишићне и нервне функције, ниво шећера у крви, притисак, односно рад кардиоваскуларног система. Довољна дневна доза је 375 милиграма. Иако се продаје у неколико облика, магнезијум цитрат и магнезијум хелат најбоље се ресорбују и они се могу најбоље искористити. Магнезијум цитрат регулише рад кардиоваскуларног система, отклања болове и грчеве у мишићима. Грчеви су присутни и код пацијената оболелих од ковида, као и тахикардије (убрзани рад срца), па им се магнезијум даје јер може да помогне. Магнезијум хелат помаже код нервних функција – побољшава памћење, смањује умор, вртоглавице. Уколико се унесе и више магнезијума од препоручене дозе неће бити проблема зато што ће се вишак излучити столицом и евентуално може да дође до дијареје, каже др Букоровић Илић.
Не може све заједно
-Цинк и витамин Д се ресорбују преко истих рецептора, па их зато не треба узимати заједно. Витамин Д је најбоље узимати увече, сат или два после вечере. Уз њега може и неки пробиотик. Остало може пре подне. Са витамином Д треба да буду опрезни пацијенти који су склони калцификацији у бубрезима.
Ништа од витамина и минерала не треба узимати заједно са храном, него сат пре или два сата после јела, наводи др Весна Букоровић Илић.
Алфалипоинска киселина
Ради се о антиоксиданту, растворивом и у води и у мастима. Има функцију да побољша дејство витамина Ц.
-Један од симптома ковида је изостанак чула укуса и мириса. Алфалипоинска киселина ту може да помогне, због тога што је то последица нечега што се дешава у мозгу. Добра комбинација је са витамином Ц, али нема потребе да их заједно узима неко ко нема потврђен ковид, наводи др Букоровић Илић.
Функција свих наведених суплемената је побољшање имуног система и скраћење трајања болести, али неће спречити њен настанак. Наша саговорница истиче да се у терапијским дозама могу узимати само код доказане ковид или неке друге инфекције.
Др Весна Букоровић Илић, специјалиста опште медицине Дома здравља “Др Драга Љочић” наводи да су различите дозе витамина и минерала човеку потребне када је здрав и када је болестан. Водичи по којима се руководе приликом лечења од ковида 19 препоручују витамин Ц, витамин Д, цинк, а код одређених тегоба могу да помогну и магнезијум и алфалипоинска киселина. Наша саговорница истиче да наведени суплементи неће спречити настанак болести, али ће допринети да она краће траје и смањити могућност компликација.
-Када смо здрави најважнија је правилна исхрана. То подразумева пет оброка, три главна и две ужине које се састоје од воћа и поврћа. Важно је јести што више свежег воћа и поврћа јер се тако витамини и минерали уносе у свом правом облику.
Током месеци када нема много сунчевих зрака ни свежег воћа и поврћа, у нашем народу познатији као “месеци са словом р”, могу се користити суплементи. Најбољи су директ облици, који се растварају у устима, као и таблете. Нисам присталица шумећих таблета, каже др Весна Букоровић Илић.
Витамин Ц
-Водичи по којима поступамо у ковид амбулантама и болницама наводе да у вирусној ифнекцији пацијенту треба дати 2 грама витамина Ц. То је доза коју Светска здравстена организација сматра леком и не узима се на своју руку, него по препоруци лекара. Потребне дневне дозе за здраву одраслу особу су 90 милиграма, а може се узети до 500 милиграма. Доза код терапије је много већа, због тога што су многе студије показале да витамин Ц неће спречити настанак инфекције, али ће помоћи да из ње много брже изађемо, наводи др Весна Букоровић Илић и додаје да у случају да се узме већа количина овог витамина од препоручене дневне дозе за здраву особу, неће доћи до проблема.
-Витамин Ц је хидросулубилни витамин. То значи да се раствара у води и већа количина која се унесе избациће се путем бубрега.
Наша саговорница наводи да није потребно никакво додавање витамина Ц у организам уколико се човек правилно храни. Највише га има у шипурку, лимуну, црвеној паприци, зеленој чили паприци, јабуци, поморанџи, а у броколију се најмање разлаже кувањем.
-Витамин Ц, између осталог, активира лимфоците. Лимфоцити код ковид инфекције врло брзо падну. То су крвне ћелије које активирају антигене који су нам јако потребни. Као такав, витамин Ц има антивирусно и антибактеријско дејство. Такође, помаже разградњу холестерола у жучи и тако делује на његово смањење, па се и људима који имају повећан холестерол у крви такође даје 2 грама као лек, каже др Букоровић Илић.
Витамин Д
За разлику од витамина Ц, витамином Д се можемо “предозирати”. Битно је и у које време се уноси у организам.
-Витамин Д је липосолубилан , односно, раствара се у мастима и као такав може да направи проблеме у организму ако се унесе у превеликој дози. Ствара се у кожи под дејством сунчевих зрака, а његова активација се врши у бубрезима. Битно је кожу лица и шака изложити сунцу 10-15 минута два пута недељно. Креме за сунчање са заштитним фактором то спречавају, каже др Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза витамина Д је 400 интернационалних јединица, односно 5-10 милиграма и за децу и за одрасле. Код ковид инфекција ова доза се повећава на 2.000 интернационалних јединица.
-Улога Витамина Д у организму је да врши ресорбцију калцијума и фосфора из гастроинтестиналног тракта и да се они уграђују у кости. На тај начин се спречава размекшавање костију. На имунолошки систем витамин Д делује тако што побољшава антивирусно дејство имунолошког система. Има га у рибљем уљу, највише у морској риби, неким житарицама, квасу. Као додатак га је најбоље узети увече, сат-два после вечере, наводи др Букоровић Илић.
Цинк
Цинк је минерал ког има у јајима, сиру (чадар посебно), говедини. Превелики унос се испољава у виду укуса метала у устима.
-Цинк је битан јер помаже деловању више од 300 ензима. Има антиоксидитивно дејство, као и сви витамини. То значи да неутралише слободне радикале. Током болести слободних радикала настане у већим количинама. Они имају слободне електроне који оштећују наш организам. Да би се они неутралисали потребни су антиоксиданти, а то су сви витамини и цинк, објашњава др Весна Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза цинка за здраве децу је око 3 милиграма, а за одрасле особе 7-8 милиграма дневно, док се код инфекције даје око 15 милиграма. Наша саговорница упозорава да се цинк може кориситит три месеца без престанка, а да онда треба направити паузу.
-Цинк побољшава интелектуалне способности, памћење, учење. Помаже у борби против инфекције, али и против рака простате и зато се мушкарцима у ризичној животној доби прописује 15 милиграма овог минерала.
Магнезијум
Магнезијум је код нас прилично “популаран”. Многи га пију превентивно, најчешће у облику шумећих таблета. Мање је познато да га има у неколико облика.
-Магнезијум је минерал који регулише мишићне и нервне функције, ниво шећера у крви, притисак, односно рад кардиоваскуларног система. Довољна дневна доза је 375 милиграма. Иако се продаје у неколико облика, магнезијум цитрат и магнезијум хелат најбоље се ресорбују и они се могу најбоље искористити. Магнезијум цитрат регулише рад кардиоваскуларног система, отклања болове и грчеве у мишићима. Грчеви су присутни и код пацијената оболелих од ковида, као и тахикардије (убрзани рад срца), па им се магнезијум даје јер може да помогне. Магнезијум хелат помаже код нервних функција – побољшава памћење, смањује умор, вртоглавице. Уколико се унесе и више магнезијума од препоручене дозе неће бити проблема зато што ће се вишак излучити столицом и евентуално може да дође до дијареје, каже др Букоровић Илић.
-Цинк и витамин Д се ресорбују преко истих рецептора, па их зато не треба узимати заједно. Витамин Д је најбоље узимати увече, сат или два после вечере. Уз њега може и неки пробиотик. Остало може пре подне. Са витамином Д треба да буду опрезни пацијенти који су склони калцификацији у бубрезима.
Ништа од витамина и минерала не треба узимати заједно са храном, него сат пре или два сата после јела, наводи др Весна Букоровић Илић.
Алфалипоинска киселина
Ради се о антиоксиданту, растворивом и у води и у мастима. Има функцију да побољша дејство витамина Ц.
-Један од симптома ковида је изостанак чула укуса и мириса. Алфалипоинска киселина ту може да помогне, због тога што је то последица нечега што се дешава у мозгу. Добра комбинација је са витамином Ц, али нема потребе да их заједно узима неко ко нема потврђен ковид, наводи др Букоровић Илић.
Функција свих наведених суплемената је побољшање имуног система и скраћење трајања болести, али неће спречити њен настанак. Наша саговорница истиче да се у терапијским дозама могу узимати само код доказане ковид или неке друге инфекције.
М.М.
Најновији број
11. април 2024.
