Инфо

22. април 2021.22. апр 2021.
Не могу да спрече, али могу да олакшају ток болести
ВИТАМИНИ И МИНЕРАЛИ У БОРБИ ПРОТИВ КОВИДА

Не могу да спрече, али могу да олакшају ток болести

Потребне дневне дозе витамина Ц за здраву одраслу особу су 90 милиграма, а може се узети до 500 милиграма. Доза код терапије је много већа. За витамин Д битно је кожу лица и шака изложити сунцу 10-15 минута два пута недељно. Цинк је битан јер помаже деловању више од 300 ензима
Без витамина и минерала човеков организам не може да функционише. Најбољи начин да се они унесу јесте правилна исхрана. Међутим, некада је неопходно посегнути и за додацима. То је најчешће у оним месецима када у природи нема довољно појединих материјала, али и у случајевина инфекција.
Др Весна Букоровић Илић, специјалиста опште медицине Дома здравља “Др Драга Љочић” наводи да су различите дозе витамина и минерала човеку потребне када је здрав и када је болестан. Водичи по којима се руководе приликом лечења од ковида 19 препоручују витамин Ц, витамин Д, цинк, а код одређених тегоба могу да помогну и магнезијум и алфалипоинска киселина. Наша саговорница истиче да наведени суплементи неће спречити настанак болести, али ће допринети да она краће траје и смањити могућност компликација.

Прво исхрана, онда суплементи
-Када смо здрави најважнија је правилна исхрана. То подразумева пет оброка, три главна и две ужине које се састоје од воћа и поврћа. Важно је јести што више свежег воћа и поврћа јер се тако витамини и минерали уносе у свом правом облику.
Током месеци када нема много сунчевих зрака ни свежег воћа и поврћа, у нашем народу познатији као “месеци са словом р”, могу се користити суплементи. Најбољи су директ облици, који се растварају у устима, као и таблете. Нисам присталица шумећих таблета, каже др Весна Букоровић Илић.


Витамин Ц
-Водичи по којима поступамо у ковид амбулантама и болницама наводе да у вирусној ифнекцији пацијенту треба дати 2 грама витамина Ц. То је доза коју Светска здравстена организација сматра леком и не узима се на своју руку, него по препоруци лекара. Потребне дневне дозе за здраву одраслу особу су 90 милиграма, а може се узети до 500 милиграма. Доза код терапије је много већа, због тога што су многе студије показале да витамин Ц неће спречити настанак инфекције, али ће помоћи да из ње много брже изађемо, наводи др Весна Букоровић Илић и додаје да у случају да се узме већа количина овог витамина од препоручене дневне дозе за здраву особу, неће доћи до проблема.
-Витамин Ц је хидросулубилни витамин. То значи да се раствара у води и већа количина која се унесе избациће се путем бубрега.
Наша саговорница наводи да није потребно никакво додавање витамина Ц у организам уколико се човек правилно храни. Највише га има у шипурку, лимуну, црвеној паприци, зеленој чили паприци, јабуци, поморанџи, а у броколију се најмање разлаже кувањем.
-Витамин Ц, између осталог, активира лимфоците. Лимфоцити код ковид инфекције врло брзо падну. То су крвне ћелије које активирају антигене који су нам јако потребни. Као такав, витамин Ц има антивирусно и антибактеријско дејство. Такође, помаже разградњу холестерола у жучи и тако делује на његово смањење, па се и људима који имају повећан холестерол у крви такође даје 2 грама као лек, каже др Букоровић Илић.

Витамин Д
За разлику од витамина Ц, витамином Д се можемо “предозирати”. Битно је и у које време се уноси у организам.
-Витамин Д је липосолубилан , односно, раствара се у мастима и као такав може да направи проблеме у организму ако се унесе у превеликој дози. Ствара се у кожи под дејством сунчевих зрака, а његова активација се врши у бубрезима. Битно је кожу лица и шака изложити сунцу 10-15 минута два пута недељно. Креме за сунчање са заштитним фактором то спречавају, каже др Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза витамина Д је 400 интернационалних јединица, односно 5-10 милиграма и за децу и за одрасле. Код ковид инфекција ова доза се повећава на 2.000 интернационалних јединица.
-Улога Витамина Д у организму је да врши ресорбцију калцијума и фосфора из гастроинтестиналног тракта и да се они уграђују у кости. На тај начин се спречава размекшавање костију. На имунолошки систем витамин Д делује тако што побољшава антивирусно дејство имунолошког система. Има га у рибљем уљу, највише у морској риби, неким житарицама, квасу. Као додатак га је најбоље узети увече, сат-два после вечере, наводи др Букоровић Илић.

Цинк
Цинк је минерал ког има у јајима, сиру (чадар посебно), говедини. Превелики унос се испољава у виду укуса метала у устима.
-Цинк је битан јер помаже деловању више од 300 ензима. Има антиоксидитивно дејство, као и сви витамини. То значи да неутралише слободне радикале. Током болести слободних радикала настане у већим количинама. Они имају слободне електроне који оштећују наш организам. Да би се они неутралисали потребни су антиоксиданти, а то су сви витамини и цинк, објашњава др Весна Букоровић Илић.
Препоручена дневна доза цинка за здраве децу је око 3 милиграма, а за одрасле особе 7-8 милиграма дневно, док се код инфекције даје око 15 милиграма. Наша саговорница упозорава да се цинк може кориситит три месеца без престанка, а да онда треба направити паузу.
-Цинк побољшава интелектуалне способности, памћење, учење. Помаже у борби против инфекције, али и против рака простате и зато се мушкарцима у ризичној животној доби прописује 15 милиграма овог минерала.

Магнезијум
Магнезијум је код нас прилично “популаран”. Многи га пију превентивно, најчешће у облику шумећих таблета. Мање је познато да га има у неколико облика.
-Магнезијум је минерал који регулише мишићне и нервне функције, ниво шећера у крви, притисак, односно рад кардиоваскуларног система. Довољна дневна доза је 375 милиграма. Иако се продаје у неколико облика, магнезијум цитрат и магнезијум хелат најбоље се ресорбују и они се могу најбоље искористити. Магнезијум цитрат регулише рад кардиоваскуларног система, отклања болове и грчеве у мишићима. Грчеви су присутни и код пацијената оболелих од ковида, као и тахикардије (убрзани рад срца), па им се магнезијум даје јер може да помогне. Магнезијум хелат помаже код нервних функција – побољшава памћење, смањује умор, вртоглавице. Уколико се унесе и више магнезијума од препоручене дозе неће бити проблема зато што ће се вишак излучити столицом и евентуално може да дође до дијареје, каже др Букоровић Илић.

Не може све заједно
-Цинк и витамин Д се ресорбују преко истих рецептора, па их зато не треба узимати заједно. Витамин Д је најбоље узимати увече, сат или два после вечере. Уз њега може и неки пробиотик. Остало може пре подне. Са витамином Д треба да буду опрезни пацијенти који су склони калцификацији у бубрезима.
Ништа од витамина и минерала не треба узимати заједно са храном, него сат пре или два сата после јела, наводи др Весна Букоровић Илић.


Алфалипоинска киселина
Ради се о антиоксиданту, растворивом и у води и у мастима. Има функцију да побољша дејство витамина Ц.
-Један од симптома ковида је изостанак чула укуса и мириса. Алфалипоинска киселина ту може да помогне, због тога што је то последица нечега што се дешава у мозгу. Добра комбинација је са витамином Ц, али нема потребе да их заједно узима неко ко нема потврђен ковид, наводи др Букоровић Илић.
Функција свих наведених суплемената је побољшање имуног система и скраћење трајања болести, али неће спречити њен настанак. Наша саговорница истиче да се у терапијским дозама могу узимати само код доказане ковид или неке друге инфекције.

М.М.

Најновији број

17. јун 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa