Инфо

6. мај 2021.6. мај 2021.
МЕРЕ ПОПРАВКЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ
ПОЉОПРИВРЕДА И ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МЕРЕ ПОПРАВКЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ

Највећи проблем данашњице је претња обезбеђењу воде за пиће у будућности, јер у условима интензивне пољопривредне производње, долази до загађења воде са тешким металима, пестицидима, нутријентима (нитратима и нитритима, као и испирањем фосфора)
Конвенционална пољопривреда у основи има за циљ максималну продуктивност и максималан профит, који за остварење ових циљева користе бројне агротехничке мере, које поред очекиваних позитивних имају и многе негативне, дугорочне ефекте у агроекосистемима. Основне агротехничке мере на којима је заснована конвенционална пољопривреда су промене природног окружења, уклањање дрвећа ради освајања нових територија, интензивна обрада земљишта, инсталирање система за наводњавање, честа монокултура, примена минералног ђубрива, пестицида у заштити биља од корова, штеточина и болести, као и манипулација генетички гајеним биљкама. Све наведене мере које утичу на продуктивност се допуњују и чине међусобну целину, али модерна цивилизација је та која је угрожена због проблема који настају све интензивнијим утицајем на природну средину.

Досадашњи успеси у пољопривреди су углавном засновани на специјализацији производње која уз помоћ савремене механизације, пестицида, минералних ђубрива, новостворених сорти биљака, раса домаћих животиња и огромних количина енергије постиже високу продуктивност.Висок ниво механизације је неминовно довео до нестанка мешовитих газдинстава са биљном и сточарском производњом, што је имало за последицу регионалну специјализацију производње.

Основне карактеристике специјализоване производње су: употреба хемијских средстава, уско специјализована газдинства, висока производња органске масе по хектару, високи трошкови производње – механизација, ђубриво, заштитна средства, гориво..., што доводи до низа негативних, како еколошких, тако социјалних и економских последица.

Ризици по животну средину због:
- емисије гасова у ваздуху, остатака пестицида у земљишту, води и ваздуху,
- деградације физичких особина земљишта тешком механизацијом што доводи до појачане ерозије земљишта водом и ветром,
- деградације хемијских особина земљишта, закишељавање, пад садржаја хумуса, загађење земљишта резидуалним остацима пестицида, загађења земљишта тешким металима,
- деградација биолошких особина земљишта, нарушен однос и број микроорганизама,
- загађење површинских и подземних вода.
Од набројаних проблема, тешко решиви су они који се односе на смањење нивоа хумуса и загађење земљишта тешким металима.

Смањење биодиверзитета, што значи да многе биљке и животиње губе своја природна станишта, премештају се, а многае изумиру.

После бербе, станиште остаје празно и тада је изложено ерозији и другим негативним утицајима који долазе из атмосфере.

Мере заштите земљишта и вода у пољопривреди подразумевају предузимање комплексних и свеобухватних и унапред испланираних мера


Пестициди загађују животну средину на многим нивоима: земљиште, потоке, реке, подземне воде, изворе и воду за пиће, океане па чак и ваздух, што је опасно по сав живи свет, па чак и човека.
Суша, јак напад болести усева, штеточине, корови, пожари и јаки пљускови могу да нанесу велике штете усеву и пољопривредним произвођачима, па чак и потрошачима.

Највећи проблем данашњице је претња обезбеђењу воде за пиће у будућности, јер у условима интензивне пољопривредне производње, долази до загађења воде са тешким металима, пестицидима, нутријентима ( нитратима и нитритима, као и испирањем фосфора).

Мере заштите земљишта и вода у пољопривреди подразумевају предузимање комплексних и свеобухватних и унапред испланираних мера. Третманом отпадних вода од наводњавања и осталих отпадних вода из пољопривреде, спречавају се оштећења и еутрофикације затворених водених акумулација и језера. У пољопривреди треба изабрати усеве и сорте толерантне на сушу, а агротехнику прилагодити тако да се губици смање на минимум.Треба спречити уништавање зеленог приобалног појаса око језера и осталих водотокова, јер се тако одржава равнотежа биљног и животињског света.
У циљу заштите ваздуха, пољопривреда треба да води рачуна о томе како да смањи сагоревање органских остатака, покретање честица прашине са голог земљишта, испуштање аеросола пестицида у атмосферу и емисију азотних оксида.

Здраво и квалитетно земљиште је кључна компонента одрживе пољопривреде, а да би то и остало мора се заштитити од свих облика ерозије, ограничити примену синтетичких пестицида, где год је то могуће извршити редуковану обраду, држати земљиште под вегетацијом, одржавати ниво органске материје и хумуса са циљем очувања његове структуре и смањити непотребно гажење по ораницама.
Прекомерна примена агрохемикалија може да проузрокује најразличитије поремећаје у биолошкој равнотежи агроекосистема и шире, као и угрожавање здравља људи и животиња, било посредним или непосредним путем.

Неправилна употреба минералних ђубрива доводи до тога да се мења Пх реакција, структура и биогеност земљишта или евентуално накупљање штетних материја у земљишту и биљкама.

За очување агроеко система и спречавање загађења и негативног, чак опасног одражавања на људе, треба водити рачуна о свим наведеним потенцијалним или већ насталим проблемима, како би се утицало на смањење и довело до потпуне контроле. С тога се препоручује придржавање добре пољопривредне праксе, као и потпуна савесност сваког појединца који се бави пољопривредом.
Дипл.инг. ГОРДАНА РЕХАК ПССС Шабац

Најновији број

10. јун 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa