Милан М. Кузмановић

Као кад падне звезда, отишао је један обичан скроман човек. Посвећен свему што живот значи, лета му протекла у посртању и стоичком уздизању. А никоме, за то, никада није замерио. Препознатљивим шармом и мераклијском природом остао у владимирачком крају и свом Скупљену незабораван. Вредан и упоран у давању пленио оданошћу свима и био мелем за душу. И када су га небројене ситуације шамарале окретао је и други образ. Био народски речено, наш Милан. Умео је и маштати, али ни то му се није дало. На крају болест му зададе последњи ударац, а најмилијима, родбини и бројним пријатељима узе ведрог човека у непрестаној борби да помогне свакоме. За све незаборав дане које нам остави у аманет, нек му је вечна слава и хвала.