Хватао рибу на три континента

Некадашњи возач „Адријакопа“, данас пензионер Јовица Радановић из Шапца, од како зна за себе другује са штапом и удицом. Прво су то били они од прућа и импровизовани пловци од пивских затварача. Тако опремљен пецао је на старом току Камичка, мало пре Старог града. Дудара је то, она у срце удара, многим Шапчанима од којих је доста њих „расуто“ по белом свету.
Касније се све усавршавало, па и пецарошки алат. С друге стране, некада је у Сави било пуно рибе, данас је она проређена, те треба имати пуно више искуства и среће да је ухватиш.

Пецао је на три континента. То су Камчатка у Азији, Алжир и Европа

- Изазов је свакако већи у садашњем времену пуном брзине и градске вреве која оптерећује човека, тврди пасионирани риболовац, одмах, на почетку разговора за „Глас Подриња“, на тераси своје викендице, крај Саве, док водом безбрижно плива јато лабудова. Ту сваке године проводи време од априла до новембра. Тврди да га је река излечила, пре 12 година, када се опасно разболео и када су га многи отписали.
Пецао је на три континента. То су Камчатка у Азији, Алжир и Европа. Највише му се свидело у Италији. Тамо је језеро Минћор, код Мантове. Има много више рибе и сређеније је него на Сави. Ипак нигде није тако пријатно као код куће, без обзира што је рибљи фонд у омиљеној реци разређен, посебно у последње време, када копају канал кроз речни ток неби ли га поново учинили пловним. Тренутно можете само замишљати, додаје „Савом у Европу“.
Своју вештину у руковању штапом и удицом исказивао је на Зворничком и језеру на Тари.
- Највише волим да пецам белу рибу на пловак (скобаљ, шљивар, деверика..., а од грабљивица буцова, сома и штуку, наглашава Јовица, а најсрећнији је кад риба затресе пловак. Извади је, пољуби и врати у воду.

Издваја упецаног шарана од 20 килограма. Сома, два килограма лакшег и јато буцова. Ове трофејне примерке ухватио је недавно.
Често пеца са чамца, крстарећи Савом од Сремске Митровице до Прова. У томе му помажу пријатељи: Сава, Бане, Жељко, Немања и наравно брат Ивица.
Пецањем, спортом за уживање, како га је „крстио“, успео је да зарази децу и унучад. Тако син Србољуб, кад год му се укаже прилика пеца на Сави, а редован сарадник му је и унук Богдан.