Истраживање:
Медији доприносе дискриминацији жена у Србији
Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Njomen) саопштила је данас да, према њиховом истраживању, медији у Србији извештавањем доприносе већој дискриминацији жена.
“Када извештавају о насиљу према женама и девојчицама на друштвеним мрежама, медији у Србији у чак три четвртине постова откривају идентитет жртве и чешцìе извештавају о конкретним случајевима и личним причама жена које су преживеле насиље, него што се баве феноменом, узроцима и последицама насиља, као и друштвеним контекстом у ком се оно дешава”, навела је агенција у саопштењу.
Директорка UN Njomen у Србији Милана Рикановић рекла је да дискриминацији жена доприноси и изношење приватних информација, јер се оне на интернету “брзо шире и постају виралне”, па се жртве могу лакше пронаћи, посебно ако живе у мањој средини.
Такође је рекла да нетаблоидни медији имају тенденцију да чешцìе оспоравају родне стереотипе него таблоиди, и да су у већини случајева показали непристрасан приступ у извештавању, одговарајући на кључна новинарска питања - ко, шта, када, где, зашто и користећи јасан језик, без придева.
“Карактеристике таблоидног извештавања могу се видети у стилу писања уз употребу придева, интерпункција, великих слова, ‘бомбастичних’ наслова, као и у одабиру фотографија и присутности родних стереотипа”, рекла је она.
Рикановић је оценила да медији у Србији треба да извештавају без “сензационализма” и откривања идентитета жртве и да “узнемирујуће” коментаре уклоне са њихових друштвених мрежа.
UN Njomen у сарадњи са организацијом БеФем, урадила је истраживање о дискриминацији жена у оквиру пројекта “Унапређење безбедности жена у Србији”, који финансира Норвешка амбасада у Београду, а покрива период ванредног стања у Србији, које је било уведено 2020. године због пандемије корона вируса.
“Када извештавају о насиљу према женама и девојчицама на друштвеним мрежама, медији у Србији у чак три четвртине постова откривају идентитет жртве и чешцìе извештавају о конкретним случајевима и личним причама жена које су преживеле насиље, него што се баве феноменом, узроцима и последицама насиља, као и друштвеним контекстом у ком се оно дешава”, навела је агенција у саопштењу.
Директорка UN Njomen у Србији Милана Рикановић рекла је да дискриминацији жена доприноси и изношење приватних информација, јер се оне на интернету “брзо шире и постају виралне”, па се жртве могу лакше пронаћи, посебно ако живе у мањој средини.
Такође је рекла да нетаблоидни медији имају тенденцију да чешцìе оспоравају родне стереотипе него таблоиди, и да су у већини случајева показали непристрасан приступ у извештавању, одговарајући на кључна новинарска питања - ко, шта, када, где, зашто и користећи јасан језик, без придева.
“Карактеристике таблоидног извештавања могу се видети у стилу писања уз употребу придева, интерпункција, великих слова, ‘бомбастичних’ наслова, као и у одабиру фотографија и присутности родних стереотипа”, рекла је она.
Рикановић је оценила да медији у Србији треба да извештавају без “сензационализма” и откривања идентитета жртве и да “узнемирујуће” коментаре уклоне са њихових друштвених мрежа.
UN Njomen у сарадњи са организацијом БеФем, урадила је истраживање о дискриминацији жена у оквиру пројекта “Унапређење безбедности жена у Србији”, који финансира Норвешка амбасада у Београду, а покрива период ванредног стања у Србији, које је било уведено 2020. године због пандемије корона вируса.
Бета
Најновији број
16. април 2026.
