Перспективе штедње у Србији

Протекао је светски дан штедње 31.октобар – тихо. Срећна околност лежи у чињеници да је пао на нерадни дан, па је банке поштедео и најмање непријатности правдања изостанка очекиваних повећања камата на штедне улоге грађана. Камате су ниске и такве ће и остати и након празника. Међутим, вишегодишња деклинација и њихов низак ниво нису проузроковали и смањење обима штедње – напротив. Управо је дошло до пораста како девизне тако и динарске штедње. О узроцима оваквих кретања и перспективама штедње у земљи разговарамо са проф. др Бранком Живановићем Шефом катедре за економију и финансије ББА.

Како оцењујете кретање штедње током периода пандемије?
-Као природно стање ствари. Реално, није ту дошло ни до каквог штедног бума. Принудно или својом вољом становништво је, током пандемије, нешто већи део времена проводило код куће апстинирајући од уобичајене потрошње. Мање се трошило на гардеробу, ресторане, прославе, изласке, козметику, путовања, свеукупно на већи део дојучерашњих издатака које је сматрало, каквим таквим, луксузом.
Такође, грађани су се уздржавали од дојучерашњих издатака и из опрезносних разлога, не искључујући могућност да ће и сами бити погођени вирусом, као и да ће можда у перспективи мање зарађивати или чак остати без посла. С тога, на штедњу по виђењу и њен пораст превасходно треба гледати, као на привремено склањање породичне готовине изазвано тренутним (не) приликама више неголи на инвестициону прилику и шансу за добро упослен новац и зараду.

У погледу орочене штедње стање се, такође, може оценити као стабилно. Она је већином садржана у мањим износима и доминантно је орочена на кратке рокове. Нема ту много богатог света, не држи он новац овде и на такав начин. Налети се ту и тамо, на понеки већи депозит, орочен и на нешто дуже, који датира из периода надпросечно високих каматних стопа. Међутим, они су далеко од правила. Код нас је штедња уситњена. Наш свет, углавном штеди за “рузмарин, снегове и шаш“. Важно му је да ту имовину и њену куповну моћ дотле и сачува. Банкарски систем оцењује прилично стабилним а и уверио се да држава исплаћује загарантованих 50.000 евра у случају стечаја банке, па није ни видео разлог за разорочење, напротив мало је и додао.

Не треба очекивати никакав хиперинфлаторни сценарио нити понављање 1990-тих. Бар не у скоријој будућности. Далеко смо од тога

Да ли ће инфлација утицати на штедњу ?
-Свакако. У случају повишенх инфлаторних притисака орочени депозити ће претрпети утицај тзв. опортунитетног трошка у виду пропуштене шансе. Уколико стопа инфлације буде изнад депозитне каматне стопе на који су орочили свој штедни улог, очигледно је, да ће штедише бити у прилици/неприлици да за исту суму новца купе мању количину добара у односу на протекли период. Дакле претрпеће њихова потрошачка моћ. Такође, сличан ефекат ће се испољити и као резултат депресијације националне валуте, наравно уколико је уопште буде, имајући у виду да добар део средстава становништво држи у еврима. Међутим, не треба очекивати никакав хиперинфлаторни сценарио нити понављање 1990-тих. Бар не у скоријој будућности. Далеко смо од тога.

Уколико инфлација буде расла природно је да ће и пословне банке кориговати своје каматне стопе како неби дошле у прилику/неприлику да изгубе депоненте, тако да до трајнијих губитака не би смело да дође. С друге стране, пословне банке ће клијентима све интензивније, путем финтек модела и електронских конфигурација излазити у сусрет да брзо орочавају/разорочавају своје штедне улоге у клизној скали и у форматима флексибилних каматних стопа. Тако да ће штедише, готово извесно, бити у прилици да уситњавају и распакују своје штедне улоге и флексибилно их усклађују с потенцијалном инфлацијом и депресијацијом националне валуте.

У којој валути штедети?
-У овом тренутку и на кратак рок, најисплатљиви је динар. Како у погледу висине каматне стопе тако и у погледу стабилности националне валуте. Још увек, то НБС држи врло утегнуто. На дуги рок свакако да ће најстабилније светске валуте бити и најафирмативније. Међутим, каматне стопе на њих су занемарљиве а спорије ће и расти. Такође, мистичну валенцу носи и питање висине инфлације у тим националним економијама и економским регијама.

Међутим, погрешно је од штедње и очекивати спектакуларне добитке. И када их је било, то није било нормално и у сенци се увек “ваљала” нека криза. Штедња је просто ствар сигурност и цивилизацијско-грађански манир, и такав треба према њој и имати приступ. Висок принос носи и висок ризик, а то су хартије и бизнис.

У погледу орочене штедње стање се, такође, може оценити као стабилно. Она је већином садржана у мањим износима и доминантно је орочена на кратке рокове

Такође, пандемија и изнедрила и неки нови вид препакивања штедње. У нешто мањој мери, било је и повлачења штедних депозита. У питању су нешто мало већи улози. Власници су их аутоматски пребацивали у куповину стана, директно прилажући купопродајне уговоре у банку. То су каматно свесне штедише које су се одлучиле за тзв. „штедњу у квадратима“. Поред процене да је рента перспективнији принос од камате били су руковођени и страхом од пост-пандемијске инфлације у ЕУ и падом куповне моћи евра, у ком случају би и реално могли изгубити и на супстанци.

Како процењујете раст штедње и каматних стопа на њу након пандемије?
-Након моменталног удара на потрошњу, након вишемесечне апстиненције, штедња а тиме и камате на њу ће умерено почети поново да се опорављају, уколико их потенцијална инфлације већ довољно, у међувремену, и не буде подигла. Ми смо плитко тржиште с мало инвестиционих алтернативе, упућено на квадрат и банку. Наше финансијско тржиште, “неће још дуго”.