Најраширенија болест житарица

Најчешћа болест житарица и географски најраширенија је пепелница. Свака врста житарица је нападнута од специфичног патотипа ове гљиве.

Штете долазе од чињенице да пепелница омета нормалну функцију листа и стабљике. Просечни губици приноса пшенице износе 5-10% док су код јечма дупло већи.

Код напада пепелнице долази до мањег усвајања скроба у зрно, па тиме и смањења квалитета зрна.
Пепелницу није неопходно сузбијати превентивно али не сме се дозволити да захвати већу површину биљке.

Губици приноса настају када пепелница у време формирања зрна захвати горњу трећину биљке нарочито лист заставичар и клас.

Симптоми развоја пепелнице у почетку се тешко уочавају. Примарна зараза захвата основу доњих рукаваца, односно стабла, на местима где је усев најгушћи.

Касније захвата лист и болест се постепено шири ка горњим деловима биљке. На зараженим деловима развија се бела пахуљаста навлака, прво у виду гомилица које после прекривају целу површину листа и добијају сиво-смеђу боју.

Развој болести зависи од температурних услова и влажности ваздуха током марта и априла. Топло и суво време у овом периоду доводе до интензивирања раста.

Хемијско сузбијање пепелнице треба примењивати само у случају када се процени да ће се зараза проширити и на горњу трећину биљака нарочито лист заставичар и клас.

Хемијске мере заштите се спроводе у оквиру заштите против проузроковача сиве пегавости листа пшенице.