Гајење отпорнијих биљних врста

Зависно од инезитета суше она утиче на смањење приноса од 10 – 20% и то је слаба суша, средња суша сманење приноса за 20 – 30%, јака суша смањење приноса за 30 – 40%, врло јака суша смањење приноса за 40 -50% и екстремна суша смањење приноса преко 50%

Успех у пољопривредној производњи највише зависи од количине и распореда падавина током вегетационог периода. Према статистичким подацима последњих 25 година обележене су са врло неповољним временским условима, посебно су биле сушне 1992, 2000, 2007, 2012, 2017. Температуре су достизале и 45⁰Ц, а релативна влажност ваздуха испод 35%. У оваквим временским условима посебно су угрожени јари усеви, те долази до нестабилности у приносу што се одражава на успех саме пољопривреде односно произвођаче.

Шта је то суша. Суша је метеоролошка појава, која настаје при дужем временском периоду без падавина. Она може бити атмосверска и земљишна а по времену појаве зимска, пролећна, летња и јесења. Зависно од инезитета суше она утиче на смањење приноса од 10 – 20% и то је слаба суша, средња суша сманење приноса за 20 – 30%, јака суша смањење приноса за 30 – 40%, врло јака суша смањење приноса за 40 -50% и екстремна суша смањење приноса преко 50%.

Најбоља борба против суше је наводњавањем, међутим то је код нас заступљено у малом проценту.Тако да је једно од решења проблема, промена сетвене структуре. То значи увођење нових ратарских врста које ће дати задовољавајуће приносе и у условима недовољних и неправлно распоређених падавина током вегетације. Алтернативе су следеће.

Пролећни усеви сирак и просо су најбогатији скробом и добро подносе летње суше са високом температуром ваздуха. Најновији генотипови сирка за производњу зрна дају плодове који су по хранљивој вредности слични кукурузу и могу се користити у припреми концетроване сточне хране. У повољним временским приликама и уз оптималну агротехнику хибриди сирка дају принос и 15 т/ха зрна а у просечним до 6 т/ха. Просо исто тако има велику хранљиву вредност и користи се за спремање концетроване сточне хране као и у људској исхрани. Просо је пролећна биљна врста, кратке вегетације и може се сејати до друге половине јуна, добро подноси сушу и у годинама са мањим количинама падавина, може дати већи принос зрна него кукуруз. Уколико се покоси цела биљка у фази метличења има високу енергетску вредност и веома је цењена сточна храна. И слама се може користити као кабаста сточна храна. У зависности од времена сетве принос се креће у границама 3 - 5 т/ха.

Од озимих жита предност се даје тритикалу и сточном јечму. Тритикале захваљујући високом садржају протеина и угљених хидрата све се више користи у припреми концетрата за исхрану стоке, посебно непреживара и живине. Просечан принос се креће од 4,5 - 6 т/ха а у повољним земљишним и агрометеоролошким приликама уз примену пуне агротехнике и до 10 т/ха. Јечам има веома важну улогу у исхрани домаћих животиња посебно као концетрована храна за свиње и треба да заузима и веће сетвене поршине него иначе. Може бити и озими и пролећни усев, краће је вегетације од овса и пшенице, толерантнији на сушу и тиме даје сигурнији принос зрна од ове две биљне врсте. За зрно богато високосварљивим протеинима, скробом и витаминима препорука је гајење сточног озимог грашка кои раније сазрева од соје и самим тим је сигурнији принос зрна у годинама све чешћих летњих суша. Сточни грашак има најповољнији однос хранљивих супстанци за спремање концетроване сточне хране у односу на зрно других махунарки. У нужним приликама и слама се може користити у исхрани и садржи незанемарљивих 12% укупних протеина.

Собзиром да постоје озиме и пролећне сорте, може се сејати у различитим пределима и роковима сетве, раније сазрева и тако избегава евентуалне летње суше. Просечан принос зрна је од 2,5 – 3 т/ха, док је пролећних форми мањи за око 30%.

Аналитичка калкулација производње, показује да најнижу вредност има производња сточног грашка.
Приказом метеоролошких услова у нашој земљи последњих 25 година, закључује се да су глобалне климатске промене захватиле и нас. То се запазило честом појавом сушних година, првенствено услед неравномерне расподеле падавина и приметним повећањем температуре ваздуха што опет пружа могућност раније сетве пролећних усева што се иначе и запажа.

Препорука нашим пољопривредницима би била, да почну на време а већ је, да почну да размишљају о гајењу ових биљних врста на већим површинама и да их уводе у своје сетвене структуре.

Дипл.инг. Светлана Златарић