У Мачванском региону ове производне године засађене су значајне површине под кромпиром, зато је веома важно и на време упозорити наше пољопривреднике на штеточину кромпира која у великој мери може смањити принос ове културе, а то може допринети смањењу економске исплативости
Мољац кромпира (Phthorimaea operculella) је штеточина која наноси штету на кромпиру, парадајзу, патлиџану и дувану-биљкама из фамилије Solanaceae . Такође може да се храни и неким коровским биљкама. Гајење кромпира у плодореду је једна од најбољих мера у заштити од ове штеточине. Одлика овог штетног инсектом је што он може да направи проблем тако да се то не одрази на изглед надземног дела биљке-циме, али након вађења кромпира из земље уочљиво да је већи део рода уништен. Треба пратити извештаје стручних служби и ПИС-а, а које врше преглед усева, И преко алата феромонских клопки прате развој штеточине те обавештавају произвођаче.
Кромпиров мољац јаја полаже на листове са наличја, а уколико нека кртола кромпира буде при површини и извири из земље положиће јаја и на њу. Ларве се након пиљења из јаја брзо убушују у стабло или кртолу бушењем ходника, а најчешће се сместе у листовима. Кад се у потпуности развију, ларве могу бити дужине око 13mm, а боја им зависи од тога да ли су се храниле лишћем и стабљиком или само кртолом-од беле до нијанси зелене боје.
Понегде их називају кромпировим минерима-прави карактеристичне тунеле у листовима и стаблу. Учаурене лутке могу да презиме у биљним остацима. Мољац поред кромпира на коме наноси штету, може да се насели на парадајзу, патлиџану и дувану. При храњењу надземним деловима биљке може доћи до значајне штете, али се код кромпира највећа штета појављује кад кромпиров мољац јаја положи на кртолу. Забележени су случајеви да женка јаја полаже на земљу у близини циме кромпира и након тога се гусеница кромпировог мољца сама одлучује где ће се сместитит (шта јој је ближе стабљика или нека кртола под земљом).
Kромпирови мољци настављају да полажу јаја и када се кромпир лагерује у складишта-тада су огромне штете. Тунели који настају проласком ларве кроз кртолу, су места на којима се након тога развијају секундарни патогени-бактерије и гљивице, појачавајући штету коју је оставио мољац иза себе.
Заштита од кромпировог мољца Први кораци заштите почињу од самог сађења кромпира, одабиром здравих кртола које се полажу у земљу на дубину од око 12цм. Такође се кромпиров мољац мање појављује на парцелама засађеним кромпиром које се наводњавају. За утврђивање присуства овог инсекта је најбоље користити феромонске клопке. Такође је пожељно поштовање плодореда, раније вађење кртола из земље, и на тај начин умањује се могућност веће заразе у току вегетације кромпира. Уколико дође до веће заразе, потребно је заражене кртоле покупити и затим их затрпати на неко удаљено место.
У складишту је пожељно да је температура 9°Ц или мало нижа, а обавезно је да се у складиште уносе само здраве и целе кртоле кромпира. Уколико није могуће обезбедити наведену температуру у складишту, препорука је да се користи мрежа, јер ће се на тај начин онемогућити слободно циркулисање овог штетног инсекта. Пожељно је што боље обавити дезинфекцију складишта где смештамо кромпир након његовог уклањања и пре смештаја новог рода са циљем заштите од кромпировог мољца. Редовна контрола ускладиштених кртола је обавезна.
