КРСНА СЛАВА

Наши преци почели су славити славу, тј. посебно поштовати и молитвено прослављати оног светитеља на дан чијег су празновања примили свето крштење. Отуда и назив крсна слава или крсно име. То је, дакле, дан када се неко од наших предака крстио у име Христово, обукао се у Христа, родио се за свету Цркву, ушао у заједницу светих, у заједницу у којој се заправо и показује права слава човекова, која своју славу има у Богу, а своју потврду у светитељима као оствареним и потврђеним хришћанима овде на земљи.
Славска обележја без којих се не може славити слава и која на видљив начин изражавају и одређену невидљиву суштину славе су славска свећа, славско жито и славски колач.
- Славска свећа се прави од воска и купује у цркви где је претходно освештана. Свећа је симбол светлости царства Божјег због чега својом светлошћу подсећа све окупљене на рајску светлост у којој живе светитељи. Тој светлости треба да теже сви хришћани и да својим делима сведоче ту светлост као што каже Господ својим ученицима: „Да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима“ (Мт. 5, 16). Паљењем славске свеће практично почиње слављење крсне славе. По доласку из цркве са освећеним житом, колачем, домаћин пали свећу са посебним поштовањем.