Инфо

17. март 2022.17. мар 2022.
ДР Драгана СтанковићТошковић, Фото: "Глас Подриња"

ДР Драгана СтанковићТошковић, Фото: "Глас Подриња"

ПРОШЛОГ ЧЕТВРТКА ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА

Хронична болест бубрега тиха претња

Уколико особа има хипертензију или шећерну болест, неопходне су редовне контроле лекара, одржавање артеријског притиска у препорученим вредностима, одржавање гликемије, тј. шећера у крви у препорученим вредностима, придржавати се хигијенско-дијететског режима. Хронична болест бубрега често има подмукао почетак и дуго траје, а да болесник не примети значајне симптоме. Провера бубрежне функције се може урадити на врло једноставан начин код изабраног лекара, наводи начелница Службе нефрологије са дијализом у Општој болници Шабац, нефролог др Драгана Станковић Тошковић
Светски дан бубрега обележава се сваког другог четвртка у марту. Слоган овогодишње кампање био је “ Здравље бубрега за све”.

Поводом овог дана нефролог и начелница Службе нефрологије са дијализом у Општој болници “Др Лаза К. Лазаревић” Шабац, др Драгана Станковић Тошковић говори о начину како да се сачува здравље бубрега и како квалитетно живети са болести бубрега када до ње дође.

-Здрав начин живота је најбољи начин да се очува бубрежна функција. А то значи: смањити со у исхрани, избацити или смањити на минимум сувомеснате, газиране и конзервиране производе из исхране, уносити довољно течности, бити физички активан. Уколико особа има хипертензију (ХТА), или шећерну болест (Diabetes Mellitus- ДМ), неопходне су редовне контроле лекара, одржавање артеријског притиска у препорученим вредностима, одржавање гликемије, тј. шећера у крви у препорученим вредностима, придржавати се хигијенско-дијететског режима. Такође, потребно је правовремено и адекватно лечење калкулозе мокраћних путева, инфекција мокраћних путева, лечење малигнитета који, такође, могу оштетити бубрежну функцију, наводи др Драгана Станковић Тошковић.

Појава песка и камена у бубрезима захтева озбиљно дијагностиковање и адекватно лечење да би се спречио развој хроничне бубрежне болести, која може прогредирати до терминалног бубрежног отказа


До престанка рада бубрега доводи хронична бубрежна инсуфицијенција, или хронична болест бубрега. Истраживања кажу да сваки десети становник планете живи са овом болешћу. Нaјвећи проблем код ње је што, често, нема симптоме.

-Хронична болест бубрега је смањена функција бубрега која траје три или више месеци, а узрокована је многим другим патолошким стањима и болестима. Хронична болест бубрега често има подмукао почетак и дуго траје, а да болесник не примети значајне симптоме. Када дође до испољавања симптома то су азотемија, поремећаје електролитског баланса, појава или погоршање ХТА, поремећај мокрења, до потпуног престанка мокрења, едеми, малаксалост, повраћање, губитак апетита, гушење, неповратно напредовање болести и, уколико се не лечи, завршава се фатално. Ако се болесник на време јави лекару, неке бубрежне болести се могу излечити, а неке се могу лечити као хроничне болести и на тај начин значајно продужити живот болесника. Дијализа је један од ефикасниих замена бубрежне функције и омогућава да болесник живи нормалан животни век, наводи др Станковић Тошковић.

Да би се отклониле сумње у исправност рада бубрега довољно је урадити лабораторијске налазе. Неке хроничне болести стварају већи ризик по здравље бубрега и оболели треба да буду на већем опрезу.

Орган чешће затреба него што се да
-Трансплантација је један од начина лечења оболелих од терминалне бубрежне болести. Постоји трансплантација од живог сродног и живог несродног даваоца, и трансплантација са кадавера (од преминуле особе, која је преминула од неког другог узрока, а бубрези су јој били здрави). Веома обимна дијагностика се ради да би се одабрао одговарајући бубрег за трансплантацију. Да би пацијенти, којима је потребна трансплантација органа, добили орган, потребно је да имамо много више сагласности за донирање органа (потписаних донорских картица и пристанака родбине преминулих да се органи донирају). Много су веће шансе да ће у животу затребати орган да нам се трансплантира, него да ће наше органе после смрти донирати неком другом, истиче др Драгана Станковић Тошковић.


-Провера бубрежне функције се може урадити на врло једноставан начин код изабраног лекара: мерење артеријског притиска (ТА) и основни лабораторијски налази (крвна слика, уреа, креатинин, електролити, гликемија, урин). Уколико изабрани лекар процени да постоје неправилности у раду бубрега или већ испољено бубрежно обољење, упутиће болесника нефрологу, који ће урадити додатне дијагностичке методе. Хронични болесници као што су оболели од ДМ, ХТА, полицистичне болести бубрега, болести простате, калкулозе мокраћних путева, инфекције и малигнитета урогениталног тракта, такође се упућују нефрологу на даље дијагностиковање и лечење. Такође, у нашем Мачванском региону, постоји и болест Ендемска нефропатија, која захтева редовно контролисање и лечење код нефролога, каже др Станковић Тошковић.

Трансплантација бубрега омогућава оболелом нов живот. Међутим, како је за њу потребно испунити бројне услове, дијализа пацијенту пружа дуг и квалитетан живот.

Да би се отклониле сумње у исправност рада бубрега довољно је урадити лабораторијске налазе. Неке хроничне болести стварају већи ризик по здравље


-Трансплантација и хемодијализа су начини лечења терминалне бубрежне болести, који могу да се допуњују и примењују у различитим периодима живота бубрежног болесника. Трансплантирани болесник, осим што мора да се редовно контролише и редовно узима веома специфичну терапију, може се осећати и функционисати као здрав човек. Неки трансплантирани болесници су се бавили и професионалним спортом, неки су добили дете после трансплантације, неки су се професионално остварили. Економска добит за друштво од трансплантације органа је велика. Ипак, то не мора бити најбољи начин лечења за сваког болесника. За сваког болесника се посебно одређује најбољи начин лечења, на основу бројних параметара (основна бубрежна болест, придружене болести, обимност оштећења осталих органа, итд.). Одлучује се, дакле, за сваког пацијента појединачно да ли је боља дијализа или трансплантација, или конзервативно нефролошко лечење. Не треба заборавити ни то да и пацијенти на дијализи могу веома дуго и квалитетно живети, под условом да су се на време јавили нефрологу, започели дијализу на време и да се придржавају препоручених хигијенско-дијететских мера, истиче др Станковић Тошковић.

Најчешће чујемо да неко има песак или камен у бубрегу. Ово су, такође, веома озбиљна стања која, уколико се не лече, могу довести до престанка рада бубрега.

-Појава песка и камена у бубрезима захтева озбиљно дијагностиковање и адекватно лечење да би се спречио развој хроничне бубрежне болести, која може прогредирати до терминалног бубрежног отказа, каже др Станковић Тошковић.

Тренутно је у Општпј болници Шабац на хемодијализи 97 пацијената, док је 7 пацијената на перитонеумској дијализи. годишње се у служби обави око 17.000 дијализа, а у три смене се радилo и све време пандемије.
М.М.

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa