Инфо

28. април 2022.28. апр 2022.
43. поздрав пролећу на Бељаници
Планинари из Шапца и Коцељеве на традиционалној републичкој акцији

43. поздрав пролећу на Бељаници

У позитивној атмосфери и дружењу планинари и љубитеља природе, из Србије и Региона, прошлог викенда уживали су у лепотама Бељанице и пролећа, које је ипак, надвладала зима, која се још увек не предаје.

Планинарство је започето у Свилајнцу још давне 1875.године када је основана на челу са апотекаром Јулијем Драшкоцијем, и та традиција се наставља. Као и сваке године, окупио се велики број планианра, ове године 520, на пролећној акцију на Бељаници, из преко 35 планинарскихи спортских друштава и удружења, где су се традиционално одазвали, и ове године планинари из Шапца и Коцељеве. ПД Бељаница из Свилајнца, поносно је на своју традиционалну акцију на Бељаници, и циљ свих нас планинара је, даљи напредак и још већа бројност како млађе тако и свих осталих популација у кретању и истраживању планина.

Након пријаве домаћини су преусмерили планинаре у ком правцу ће се даље кретати ка врху Бељанице 1339м и врху Головршца 951м.

Акција успона, коју су изабрали планинари из Шапца и Коцељеве, почела је од планинарског дома „Суваја“ (376мнв), преко ливада до видиковца Склопови, па преко Дебеле косе до врха Бељанице, која нас је сачекала са јаким ударима ветра, преко 70км/х и, и снегом од преко 20цм, на свом врху.
Са врха Бељанице, по лепом времену, које нас нажалост овога пута није послужило, види се Ртањ, Сува планина, Стара планина.

Подручје планине Бељанице и њено окружење представљају највеће пространство у Србији са својих 2500 квадратних километара потпуно ненасељене територије.

Разноврсност природе је велика, а врх Бељанице је један од најпространијих врхова са кога се пружа поглед на велики део централне Србије.

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина Србије са облицима крашког рељефа (вртачама, увалама, истакнутим видиковцима.

Дужина стазе је 15км са висинском разликом од 1.000м.

Нестварно дуго, природа је овде стварала планину Бељаницу и њене валовите падине, реку Ресаву и њене стрме кањоне, Ресавску пећину и десетине других, врела и водопаде, непрегледне шуме и ливаде. Опчињен бајковитим крајем, деспот Стефан Лазаревић је овде створио своју задужбину Манасију, Ресавску школу и стихове песме “Слово љубве”. Стварали су, дакле, и природа, и људи, најбоље што могу, надахнуто и с пуно љубави, да бисмо се ми данас дивили и уживали.

Манастир Манасија или Ресава, је један од најзначајнијих споменика српске средњевековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Припадају Епархији браничевској Српске православне цркве.

Растали смо се са традиционалним позивом да се опет дружимо и уживамо на нашем Церу на традиционалним акцијијама током Августа 2022, са поздравом Ведро.
Хаџи Војислав Живановић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa