Слава књижевнику рајске душе

Традиционална, овог пута осма по реду дводневна манифестација „Дани Јанка Веселиновића“, посвећена животу и делу великог српског књижевника, кога је почивши академик Никола Милошевић назвао рајском душом, одржана је крајем прошле недеље у Глоговцу и Богатићу.

Крај гробнице Веселиновића, у сеоском гробљу у Глоговцу свештеници су одржали Свету литургију. Крај гроба Јанка Веселиновића, где почивају још отац, мајка, супруга и браћа положени су венци. Испред општине Богатић то су учинили председник Милан Дамњановић и његов помоћник Матија Миловановић. Венце су положили још представници месне заједнице Глоговац, школе „Јанко Веселиновић“ и Културно-образовног центра Богатић.

Потом је у оближњој сеоској цркви, где је својевремено службовао Јанков отац прота Милош одржана пригодна академија ( програм у „режији“Културно образовног центра Богатић). Омиљене песме угледног књижевника певао је Хор Мачвански и солиста на више инструмената Еди Тајм.

Свој награђени рад на тему „Јанко Веселиновић за сва времена“ прочитала је ученица из Богатића Емилија Тешић. У име Удружења књижевника Србије чији је Јанко Веселиновић био први председник о његовом животу и делу говорио је доктор Радован Калабић. Кроз програм, међу посетиоцима, где је било доста ученика основне школе у Глоговцу, све је водио глумац Аматерског позоришта „Јанко Веселиновић“ у Богатићу Бранислав Ковић.

Сутрадан у Свечаној сали општине Богатић одржано је песничко вече у извођењу чланова Удружења писаца из ове општине.

Општи је утисак да „патријарх“ српске реалистичке књижевности, како су звали Јанка Веселиновића, пре више од једног века живи међу својим Мачванима. Његов роман „Хајдук Станко“ и данас држи примат у броју објављивања, када је у питању историја српске књижевности.

Учесници програма су подсетили да је био враголаст дечак и није волео школу. Лепо је певао, али не пред олтаром у цркви, како је желео отац, већ у кафани.

Познати су и његови дани проведени у Свилеуви, где се оженио, лепотицом из тог краја, црнооком Јованком Јоком Јовановић. Бавио се и политиком у којој се није снашао. Неко време је провео и као председник општине Коцељева, али један период и у затвору.

Дуго је боемисао по Београду у тадашњој ( тада и сада ) боемској четврти главног града Скадарлији. Јанко Веселиновић је био надасве велики књижевни ауторитет. Једна анегдота говори о томе. Када је тражио кредит Занатске банке, ради штампања свог позоришног комада „Ђидо“, један од жираната био му је Бранислав Нушић, а за другог службенику банке рекао је само „Ђидо“ и одмах добио кредит.

Остало је и сећање на његову велику љубав, глумицу Велу Нигринову, првакињу Народног позоришта у Београду, која га није хтела.
Јанко Веселиновић је много волео Мачву. Умро је млад, а на дан сахране цела Мачва је плакала.