Нисам се двоумио када сам позван

Наредне сезоне на челу стручног штаба Мачве биће Иван Куртушић, а уз њега ће бити асистенти Филип Пејовић, дугогодишњи капитен Мачве и рекордер по броју наступа за први тим, потом Немања Глушица и тренер голмана Радосав Ћирица. Нови тренер наглашава да је договор са руководством био брз и да долазак у Шабац сматра великим изовом важним искуством за њега и што је још важније, верује да сарадња може бити дуга и на обострано задовољство.

-Драго ми је што ће ми самостални деби у тренерском послу у Србији бити баш у Мачви. Поклопиле су се амбиције које има управа и личне амбиције, те је договор био брз, нисам вагао, процењивао, већ сам пристао и уверен да сам направио прави потез. Дошао сам у спортски град, клуб велике традиције, свестан очекивања гледалаца и заједно са стручним штабом ћу учинити све да их не разочарам – истиче на почетку Куртушић.

Повратак у клуб
Прва тројица новајлија већ су потписали за Мачву, реч је о три играча поникла у клубу који се враћају после краћег или дужег одсуства. Искусни штопер Игор Ристивојевић је после сезоне и по у Лозници поново обукао црвено-црни дрес. У клуб се такође из Лознице вратио Бошко Враштановић, везни играч, а део Шапачна је и Лука Пејовић, офанзивно крило поникло у Шапцу, а претходне сезоне је наступао за Раднички из С. Митровице.

Свако коме је Мачва близу срца јавно или тајно машта о повратку у Супер лигу. Колико је то реално
зависи и од прелазног рока, других ривала, али бар у жељама се навијачи и нови тренер поклапају.

-Сви клубови у којима сам радио били су претенденти на највиши пласман у лигама где су наступали. Тежио сам увек највишем и верујем да су и они то препознавали. Никада од мене нећете чути да је добро што смо пети, седми, девети. Некада је то реално добар пласман, али га нећу истицати као такав. Супер лига није приоритет за Мачву, али није ни недостижни циљ. Обећавам да ћемо заиста, увек ићи на победу, јер сам уверен да само такав приступ доноси најбоље од сваког. Надам се да ћемо на крају сезоне сви бити задовољни.

Прелазни рок стартује првог дана јула, траје до средине септембра. Времена за ангажовање нових играча има много.

Представљање стручног штаба ФК Мачва

-Договорили смо све брзо и пред нама је довољно времена за све. Најпре желим да кроз рад упознам играче који су ту, на списку је много фудбалера и први филтер ће бити процена постојећих снага и првих придошлица како би утврдили на кога рачунамо, потом ко жели да остане, ко не и тек на основу тога ћемо деловати на тржишту. Важно је ангажовати само неопходне играче који одмах могу допринети квалитету.

Систем игре и начин условљен је саставом који тренер има на располагању. Куртушић је присталица модерног фудбала, те ће и концепт рада бити усмерен на изградњи такве игре Шапчана.

Биографија
Рођен је Иван Куртушић у Београду 1984. године. Поникао у млађим категоријама Црвене Звезде, а као сениор наступао за: Војводину, Смедерево, Бастију, Борац (БЛ), Обилић, Победу Прилеп, Кикинду, Синђелић, малтешке екипе: Марсаклок, Гуђа, Манаму, потом Слогу Краљево и два тима из Хонг Конга, Истерн дистрикт и Вонг Таи Син.
Последња два тима из играчке каријере су и прва два које је предводио као тренер, да би затим преузео екипу Таи По, такође из Хонг Конга. Био је проглашен за тренера године у овом граду/држави. Пре доласка у Вождовац на позицију координатора млађих категорија, био је тренер хрватске Марсоније.

-Гледао сам Мачву претходне сезоне неколико пута, упознао сам младе играче који су и сада у саставу. Трудићу се да играмо брзо, са много трчања, брзом разменом пасова, транзицијом, пресингом. То је нешто што доноси резултате и у чему навијачи уживају. Свакако је потребна одлична физичка спрема фудбалера за такве изазове и томе морамо прилагодити припремни период.
Пре ангажовања у Вождовцу, Куртушић је неколико месеци био тренер у екипи Марсоније из Славонског брода. Реч је о тиму који је преузео Гројте Фирт, немачки бундеслигаш са идејом да тим ради по њиховом концепту. Пре доласка на Балкан, тренерску каријеру је градио на далеком истоку.

-Да будемо искрени инфраструктурно и по принципима рада далеко смо и од нивоа Хрватске, а камоли Немачке. Нисам рекао ништа ново, то сви знају. Важно је да знамо како функционише у развијеним државама, да би могли тежити том нивоу и приближавати се. Што се тиче далеког истока, њихова инфраструктура је свемирска и за већи део Европе. Имају много новца и радо га улажу. Код њих је проблем стручност и зато су спремни да улажу доводећи тренере из Европе. Нажалост, али чињеница је да Србије није упоредива по овим параметрима, што не значи да не треба да тежи како би разлика била мања. Сви теже константном унапређењу, простора увек има, морамо тако и ми.