Признања најбољима у најмириснијем селу

Свечана додела награда уз богат културно- уметнички програм означила је крај тродневне манифестације „Руже Липолиста“ у најмириснијем селу у Мачви. Необичне позивнице у виду краљице међу цвећем привукле су посетиоце да дођу и увере се у његову посебност. Традиционално, двориште Основне школе „Степа Степановић“ 28. пут по реду испунили су цветни аранжмани, а најуспешнији су у суботу добили заслужена признања.

Матић: Похвале за организацију
Победник у категорији најбољи асортиман ружа Томислав Матић из крушевачког расадника који носи његово презиме први пут је на манифестацији у Липолисту.
-Чуо сам за фестивал и читао о њему, али овај период је за нас пун обавеза, па стицајем околности нисмо могли раније да дођемо. Договорили смо се са представницима Туристичке организације града Шапца и коначно смо успели да будемо овде. Посетили смо Етно село Топаловић, заиста смо импресионирани организацијом и оним што смо видели и носимо лепе утиске за Крушевац- нагласио је Матић и додао да тржиште захтева разноврстан асортиман, а много тога зависи и од прилике за коју је цвеће намењено.
-За славља и свечаности тражи се бела, розе ружа. Заступљена је и црвена, па и жута боја, која се сматра знаком љубоморе, али има девојака које их воле. Нема правила, све зависи од личног укуса муштерије, а ми смо ту да произведемо шта се тражи- објаснио је.
Позвао је ружаре из читаве Србије да се придруже манифестацији и искористе њену препознатљивост.
-У Србији имамо ружа, имамо потенцијала, и квалитет и квантитет, парирамо увозним у погледу цене и квалитета. Све је на нашој страни сада, имамо и технологију. Уједно позивам све друге да се придруже овом фестивалу, да га омасовимо. Немамо ништа против другог цвећа, али руже на овом фестивалу треба да доминирају- истакао је Матић.

За најбољи асортиман ружа изабран је Расадник Матић из Крушевца, док су друго, односно треће место, заузели расадници Станковић и Мијаиловић. Најбољи ван асоритмана је Расадник Перић, а најбољи аранжман Расадник Џагић. Добитница „Повеље пријатељства“ је директорка Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ Соња Живковић, за пожртвован и предан хуманитарни и педагошки рад на пољу уметности, промоцији и афирмацији младих музичких уметника.

-Препоносна сам. Посебна част и задовољство је добити „Повељу пријатељства“. Посвећена сам свом послу, својој деци, ученицима, на свакој манифестацији сам учесник, па и у Липолисту годинама уназад, заиста пријатељ свима. Мислим да је изузетна привилегија добити ово признање, управо зато што знам ко су били добитници претходних година- рекла је Живковићева.

Повеља пријатељства Соњи Живковић, Фото: "Глас Подриња"

Признање је уручио председник Организационог одбора Немања Пајић који је истакао да Липолист, као једно од најлепших села у нашем крају, није само село вредних људи, пољопривредника, ружара, већ и село песника и сликара које има чим да се поноси.

-Липолист заслужује један овакав фестивал и то показује традиција од 28 година. Верујем да ћемо тако наставити и увек бити поносни на све вредне људе нашег краја које овај фестивал презентује. Драго ми је да се овако леп и специфичан фестивал дешава управо на сеоском подручју и самим тим промовише и сеоски туризам. Поред привредног, има и туристички потенцијал. Надам се да ће у наредном периоду што више људи долазити у Липолист. Посебан утисак је велики број деце учесника у културно- уметничком програму који прати фестивал. Ово је прилика да спојимо привредни, туристички и културни аспект манифестације- подвукао је председник Скупштине града Пајић.

У надметању у изради цветних аранжмана најбољи су били ученици Средње пољопривредне школе из Шапца, а затим следе ђаци из Зрењанина и Ковина.

Најбољи у изради цветних аранжмана

В.д. директора Туристичке организације града Шапца Душан Симић навео је да 28 година трајања показује истрајност и вољу, пре свега вредних ружара из Липолиста, али и свих људи који су укључени у организацију фестивала. Волимо да кажемо да ово јесте најмириснија манифестација, не само у Србији, него у овом делу Балкана. Ове године имамо 23 штанда ружара из Липолиста, али и цвећара са територије нашег града и ружара из читаве Србије које смо угостили. Дивно је видети велики број људи.

Јестиви букети од воћа
Десанка Јовић Бојанић Липолиштанима се представила необичним јестивим букетима у којима се, уместо цвећа, могу наћи разне врсте воћа, али и пиће и чоколада.
-Први пут сам у Липолисту, допада ми се и надам се да ћу следеће године да искомбинујем са ружама, будући да сам раније држала цвећару у Бањи Ковиљачи. Ово ми је нека врста додатног посла, пошто волим декорације, иначе се бавим туризмом и угоститељством. Назвала сам их „Јестиви букети by Desa“, а идеја се родила након што ми је то супруг предложио док смо гледали репортажу на телевизији. Потражила сам неке радионице и почела полако да правим букете од разноврсног воћа, поврћа, чоколадица.

Правим комбинације, исечем воће тако да једна половина буде отворена, али сам ове букете прилагодила временским условима, како се не би истопили на врућини. Могу да се комбинују са пићем, неким поклоном, вештачким резаним цвећем, зачинским биљем- навела је она.
Букети су тешки, пречника 30 центиметара, а праве се за разне прилике и свечаности. Цена једног је од 2.000 динара па навише, а потребно је око сат времена да се направи.
-Има много посла, наизглед се свима чини једноставно, али није. Воће је на штапићима за ражњиће, али треба лепо да стоји, да се не стиска при прављењу, јер онда не може лепо да се уклопи- објаснила је Јовић Бојанић.

Сунце и руже су измамили осмехе и лепоту, што је стварно дивно за мало место. Велики број учесника самог програма су млади људи из Липолиста, тако да читав овај фестивал јесте афирмација и ружара, али и неких нових младих нада као залог за будућност- нагласио је Симић.

У програму су учествовале секције КУД „Абрашевић“, ученици ОШ „Војвода Степа“ из Липолиста и Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, као и деца из ПУ „Наше дете“. Претходних дана, публици су се представили и Омладинско позориште „Вожд“ и Хор Културно- образовног центра из Богатића.

Традиционално, посетиоци су могли да уживају и у вожњи фијакером.