Инфо

23. јун 2022.23. јун 2022.
Др Дејан Будимировић: човек који зна шта хоће
ГДЕ СУ И ШТА РАДЕ АКТЕРИ ФЕЉТОНА УСПЕШНИ ШАПЧАНИ

Др Дејан Будимировић: човек који зна шта хоће

Др Дејан Будимировић је човек који је знао шта жели. Фокусиран на циљ, неговао је знање и уложио много труда и стрпљења да постане један од најпризнатијих лекара у области педијатријске неуропсихијатрије. Недавно је изабран у звање ванредног професора на Медицинском факултету Џонс Хопкинс
Др Дејан Будимировић је ординирајући лекар у Клиничко-истраживачком центру, у оквиру дечје и адолесцентске психијатрије и амбулантне службе Института “Кенеди Кригер”, ко-директор је “Fragile X Clinic” и главни лекар у истраживачком Центру за клиничко истраживање нових лекова. Годинама је признати члан америчке лиценцне Коморе за психијатрију и неурологију. Награђиван је за терапеутске способности и професионализам. Учествовао је у различитим научно-истраживачким пројектима, које је финансирала Влада САД, амерички Национални институт за здравље и приватне фондације. На Медицинском факултету Џонс Хопкинс недавно је изабран у звање associate professor (ванредни професор), што ће ускоро бити озваничено.

Рођен је 1962. године у Камењаку, у Шапцу. Завршио је ОШ “Вук Караџић” и средњу Медицинску „Др Андра Јовановић“ у Шапцу. Дипломирао је ’87 као студент генерације на Медицинском факултету у Београду. Специјализирао је психијатрију и две године радио на Институту за психијатрију у Клиничком центру у Београду. Несуђени интерниста, заинтересовао се за ову област с обзиром да су деведесетих почеле да се развијају неуро-науке.

„Сарадња Института Кенеги Кригер са Медицинским факултетом у Београду која траје протеклих шест година, од када сам постао гостујући професор, резултирала је јасним резултатима, публикацијама и донацијама. Од конференције 2019. када су еминентни амерички стручњаци посетили Србију, започеле су вредне донације за истраживања у Србији.“


Незадовољан ситуацијом у Србији, ’94 је отишао у Амерку. Планирао је да ради на Харварду са стручњацима за нутриционизам, писао чланке и држао предавања из области макробиотике. Примљен је на један од програма у оквиру Катедре за општу психијатрију Медицинског факултета на Харварду, где је имао прилику да ради са пацијентима из чувених приватних болница у Америци (Меклејн и Кембриџ).У Кембриџу је радио и на Дечјем одељењу, где се заинтересовао за дечју психијатрију и определио за ту субспецијализацију. Завршио ју је на Катедри дечје и адолесцентске психијатрије Медицинског факултета у Њујорку.

Стечено искуство и знање донело му је звање доцента на Универзитету Јејл, на Институту за омладину и одрасле. Са Јејла је отишао у Дечју болницу на Лонг Ајленду, где је као ординирајући лекар и директор одељења радио са децом млађом од дванаест година. У звању доцента запослио се на Медицинском факултету Џонс Хопкинс и као специјалиста дечје, адолесцентске и одрасле психијатрије на Институту Кенеди Кригер. Радио је са свим старосним стуктурама, а највише са младима који имају сметње у развоју. Последњих петнаестак година, ради истраживања у области фрагилног Х хромозома. У тој области стекао је експертизу и изборио се да буде укључен у различите програме Конзорцијума фрагилног Х-хромозома, који се састоји од двадесет и шест клиника, углавном у САД и Канади.

Током претходних година одржавао је редовне контакте са Србијом, несебично помажући развој младих лекара низом едукативних активности и организовањем посета наших стручњака у САД. Велики напор уложио је у остварење сарадње на нивоу институција у Србији и Америци


Пре шест година изабран је за гостујућег професора и једног од предавача на постдипломским студијама из области клиничке фармакологије на Медицинском факултету у Београду. Сарадња са нашим Универзитетом започета је подношењем предлога научног пројекта америчком Националном институту за здравље. Уз лични и тимски напор, успео је да демонстрира зашто би требало сарађивати са Србијом.

Недавно је изабран у звање assosiate professor (ванредни професор) на Медицинском факултету Џонс Хопкинс, што ће ускоро бити озваничено. То је још једна степеница у академском живота у Америци дугом 23 године, која ће му омогућити да ојача везу са матицом. Током претходних година одржавао је редовне контакте са Србијом, несебично помажући развој младих лекара низом едукативних активности и организовањем посета наших стручњака у САД. Велики напор уложио је у остварење сарадње на нивоу институција у Србији и Америци. Његово залагање за развој психијатрије за децу, омладину и одрасле у Србији, резултирало је посетама (о његовом трошку) и предавањима које је редовно одржавао протеклих година у Београду.

„За пацијенте који имају аутизам непознатог порекла (95%) нажалост, нема лека у тој широкој лепези (аутизам није једна болест), али постоји третман. Лекови који могу да модификују срж поремећаја фрагилног Х-синдрома, данас су у фази испитивања, што се сматра великим напретком у неуро-науци и, до сада, најкориснијим моделом и за аутизам непознатог порекла.“


Успоставио је бројне контакте између лекара у Србији и стручњака из САД. Одазивао се позивима Фондације Њ.К.В. принцезе Катарине за учешће на конференцијама и семинарима, као један од организатора, председавајућих и као члан Краљевског српско-америчког одбора за медицину.

Др Будимировић је човек који је знао шта жели у животу, што је предуслов за сваки успешан пут. Фокусиран на циљ, неговао је знање и уложио много труда и стрпљења да постане професор на престижном Универзитету и један од најпризнатијих лекара у области педијатријске неуропсихијатрије.
М.Ф.

Најновији број

24. новембар 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa