Фото: "Глас Подриња"
STAND-UP ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ “ДОБРО”, АУТОРА РАДОВАНА ПУЛЕТИЋА
Назив је знак
Публика у Коцељеви имала је прилику да присуствује stand-up промоцији књиге “Добро”, аутора Радована Пулетића из Уба. Била је то прилика да љубитељи писане речи уживају у једном другачијем формату представљања књига кроз који их је писац вешто водио, причајући приче, чинило се, потпуно неформално, ноншалантно. Али, био је то заправо унапред одлично припремљен програм.
У уводном обраћању Јасмина Гајић из Библиотеке “Јанко Веселиновић” из Коцељеве избегла је пуко, уобичајено представљање аутора и његовог дела. То је препустила Радовану, истичући да ће то учинити на најоригиналнији могући начин.
-И како су стари и мудри Латини говорили “Назив је знак”. Па, хајде да то тако и схватимо и окренемо се свеприсутном добру у нама самима. Да будемо овде и сведочимо да је добро вечерас испред нас- рекла је Гајић и додала неколико разлога због којих је добро веровати Радовану и његовом есејистичко приповедачком начину.
-Радовану треба веровати зато што пише најдуховитије књиге које знам. Зато што је мултиталентован, илуструје сваку своју причу. Радовану треба веровати јер он једноставно уме да се смеје, понајпре самом себи и тада је немилосрдан. Да се разумемо, смеје се он и другима, али крајње коректно и добронамерно. А смеје се и животу, онако директно, у лице. И треба му веровати зато што је у непрестаном дербију са тим истим животом и што, када га поткачи, онако, баш добро, прими то спорстки- истакла је Јасмина, набрајајући нове разлоге због којих публика треба да верује аутору овог дела и закључила да Радован “има срца и редовно проговори када други, услед незнања или недостатка храбрости, заћуте.” Баш као што је на самом почетку најављено, читалачка публика се “смејала до суза”.
Било је то вече здравог хумора, оног на који смо углавном заборавили, оног који окрепљује и даје снаге да наставимо да корачамо, живимо, да се радујемо драгоценим ситницама и из свих ситуација узимамо оно најбоље. Било је то вече у којем аутор на једноставан начин прича причу и управо том једноставношћу, проткану бескрајном духовитошћу и “обојену” здравим и преко потребним хумором, осваја публику. Осим дозе смеха понудио је присутнима трачак наде и оптимизма да није све тако црно и да ће на крају све бити добро.“Јер, ако не буде добро, значи да није крај.”
У уводном обраћању Јасмина Гајић из Библиотеке “Јанко Веселиновић” из Коцељеве избегла је пуко, уобичајено представљање аутора и његовог дела. То је препустила Радовану, истичући да ће то учинити на најоригиналнији могући начин.
-И како су стари и мудри Латини говорили “Назив је знак”. Па, хајде да то тако и схватимо и окренемо се свеприсутном добру у нама самима. Да будемо овде и сведочимо да је добро вечерас испред нас- рекла је Гајић и додала неколико разлога због којих је добро веровати Радовану и његовом есејистичко приповедачком начину.
-Радовану треба веровати зато што пише најдуховитије књиге које знам. Зато што је мултиталентован, илуструје сваку своју причу. Радовану треба веровати јер он једноставно уме да се смеје, понајпре самом себи и тада је немилосрдан. Да се разумемо, смеје се он и другима, али крајње коректно и добронамерно. А смеје се и животу, онако директно, у лице. И треба му веровати зато што је у непрестаном дербију са тим истим животом и што, када га поткачи, онако, баш добро, прими то спорстки- истакла је Јасмина, набрајајући нове разлоге због којих публика треба да верује аутору овог дела и закључила да Радован “има срца и редовно проговори када други, услед незнања или недостатка храбрости, заћуте.” Баш као што је на самом почетку најављено, читалачка публика се “смејала до суза”.
Било је то вече здравог хумора, оног на који смо углавном заборавили, оног који окрепљује и даје снаге да наставимо да корачамо, живимо, да се радујемо драгоценим ситницама и из свих ситуација узимамо оно најбоље. Било је то вече у којем аутор на једноставан начин прича причу и управо том једноставношћу, проткану бескрајном духовитошћу и “обојену” здравим и преко потребним хумором, осваја публику. Осим дозе смеха понудио је присутнима трачак наде и оптимизма да није све тако црно и да ће на крају све бити добро.“Јер, ако не буде добро, значи да није крај.”
Весна Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
