Екранизована легенда као заоставштина за будуће генерације

Циљ је очување легенде о Милошу Обилићу, косовског завета, косовских јунака, свега онога што данас покушава да нам се перфидно обрише и представи као неважно. Изузетно је битно, зато што је наш народ настао на томе, то је наша одговорност

Годину дана је професор енглеског, заменик директора Основне школе „Лаза К.Лазаревић“ Светислав Предић пажљиво осмишљавао сваки детаљ и жеља да сачува словенску митологију преношену шест векова преточена је у филм о Милошу Обилићу према трилогији Александра Тешића чије је снимање недавно завршено. Мислећи о аутентичности и сваком детаљу, као локацију за прву и последњу сцену екранизације одабрао је Цркву Светог Ђорђa у Годовику у непосредној околини Пожеге, баш онакву каквом ју је он као иницијатор, сценариста, редитељ и монтажер замишљао. У снимању је учествовало 30 деце, ученика шестог и седмог разреда из издвојене јединице у Варни.

Заокружена целина о слави и части
-Циљ је очување легенде о Милошу Обилићу, косовског завета, косовских јунака, свега онога што данас покушава да нам се перфидно обрише и представи као неважно. Изузетно је битно, зато што је наш народ настао на томе, то је наша одговорност. Ако је неко преносио мит о нечему 600 година са колена на колено усменим путем, какви бисмо ми потомци били уколико то не бисмо забележили на неки други начин? Ако Енглези могу да праве за сваку генерацију новог Робина Худа и краља Артура, зашто ми то не бисмо радили с Милошем Обилићем? Квалитет филма је, наравно, важан, али битно је да деца добију информацију, па ће и они касније доприносити томе када буду одрасли, преносећи знање својој деци и унуцима- наглашава професор Предић.

Филм прати радњу од рођења Милоша Обилића до његовог боравка на двору цара Душана и тренутка када постаје витез, где узима копље Светог Георгија. Бирајући предање које, како аутор истиче, можда није популарно данас, држали су се уверења да он Мурата није убио на превару, него да га је у ствари убио тим копљем у боју.

-Прилично је комплексна прича. У данашње време се историја прекраја на различите начине. Ми смо желели да то буде тако како су и наши преци одрастали, славно и часно. Милош Обилић је у читавом филму на тај начин и приказан, као и сви остали змајевити витезови- Милан Топлица, Иван Косанчић, Марко Краљевић... Има ту и неких измишљних ликова које је Тешић додавао у своју трилогију, па смо и њих уградили у ту причу да би се деца још више заинтересовала, јер би било штета да се Марко Краљевић не појави, иако он није део те иницијалне приче- истиче он, додајући да су поред школске камере користили два „ајфона 11“ и посебну апликацију за снимање.

Консултовали су се са аутором, који је чак долазио у школу и одржао у октобру прошле године једно предавање на ту тему. Од првобитне идеје да то буде представа дошло се до сазнања да она не би могла да дочара богатство словенске митологије.

-Циљ је био децу навести да се упуте мало у читаву ту причу која је мени лично била занимљива и интересантна зато што је мешавина прецизних историјских података, нема измишљених ствари. Са друге стране, наша деца много више знају римску и грчку митологију него нашу, иако постоји пандан за све то код нас, штавише, разне речи у вези са словенском митологијом користе у свакодневном говору, а да уопште тога нису свесни. Циљано смо одабрали шести разред, зато што тада раде епску народну поезију, причу о Марку Краљевићу, Косовском боју, цару Душану, паду царства српскога, тако да је све то било умрежавање са градивом из историје. Трилогија је јако велика, а ми смо се потрудили да буде занимљива, заоружена целина, да има јасан почетак и крај- објашњава Предић.

Таленат и посвећеност ђака и професора
Талентовани ђаци, без претходног глумачког искуства, посвећено и одговорно су радили, те није било одступања од плана и организације снимања. До те мере су били професионални да су читали пратећу литературу, а неки се четири- пет месеци нису шишали да би њихови ликови били што уверљивији на екрану. Беспоговорно су поклонили своје слободно време пројекту који их је подстакао да уче кроз креативан рад и стварање.

-Главно је да смо постигли да уче, а да не знају да уче и да добијају разне информације. Деца су провела много времена у природи дружећи се, што је веома значајно после две године изолације због короне. Један незанемарљив циљ је био да их одвојимо од рачунара и телефона. Тамо где смо ишли углавном није било мреже, били су упућени једни на друге и то је веома значајно, без обзира на то какав ће бити коначан успех филма. Не радимо га ни за какав пројекат, не желимо с њим да се такмичимо, али наравно да ћемо га промовисати на јесен и за то одабрати симболичан датум- подвлачи професор.

Снимали су на више локација- у околним селима, Петничкој пећини, Посавотамнави и највише на планини Цер. Црква у Годовику саграђена у 12. веку најдаља је дестинација на коју су путовали. Одговарала им је, јер је одолела модернизацији и послужила да имитира капелу Светог Георгија.

-Имали смо диван пријем код локалног свештеника, добили смо одобрење Епархије жичке да можемо да снимамо унутар самог храма, који је уређен, није модернизован, нема бехатона, тако да смо могли да уживамо у аутентичности- наводи он.

Филм радног назива „Чувари копља Светог Георгија“ рађен је сопственим средствима школе, уз неизмерну подршку колега, али и других образовних установа у граду. Професорка српског језика Јелена Деспотовић аутору је била десна рука на пробама и у вежбама изговора текста. Учитељица Мирјана Торбица шила је костиме за које је школа обезбедила материјал у сарадњи са колегиницама из Стручне хемијске и текстилне школе- смер кројач. Наставница Јелена Дамњановић радила је реквизите- шлемове, мачеве, док је наставник Милош Поповић из Школе примењених уметности направио прстен Милоша Обилића који је он добио у моменту кад је постао витез чувара копља Светог Георгија.

Д.Д.