Насиље је реч са бројним значењима и синонимима, које може имати многе облике. Ипак, када изговоримо ту реч, свима је све јасно. Понекад, најмање жртвама.
Мрежа Жене Шапца је подструктура Удружења Светлост, која у петак, 16. децембра слави свој први рођендан. За годину дана активисткиње су много урадиле на освешћивању жена које су изложене насиљу и предузеле конкретне кораке. Разговарали смо са Селеном Драгојевић Гајић, која је задужена за послове у области односа са јавношћу.
„Међу нама има и мушкараца који су наши пријатељи, мужеви, момци, али и оних који сами долазе и доприносе промени.“
Како је настала мрежа Жене Шапца? - С обзиром да смо приметили да у нашем граду не постоји ниједна активна структура која се бави женским проблемима, одлучиле смо да повежемо жене различитих профила, образовања, година... Основни тим чини нас шест и око 25 активних жена, од тинејџерки до пензионерки, које се повремено укључују.
Први корак је освешћивање жена које не препознају да су жртве? - Тако је. Једна од првих ствари које смо урадиле је истраживање на територији града Шапца. Имале смо ситуације да су жене на почетку анкете говориле да никада нису доживеле насиље, али се дешавало да се на крају предомисле и другачије закључе, јер су неке ствари просто подразумеване у друштву. Нисмо очекивале такве резултате код високо образованих жена, што нас је прилично изненадило. Радимо на освешћивању свега што спада у насиље, а што жене још нису процесуирале.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА У ШАПЦУ На основу истраживања које је Удружење Светлост/Жене Шапца спровело у новембру и децембру 2021. године у Шапцу, од 200 испитаница, 109 се изјаснило да није претрпело ниједан облик насиља; 25 да је претрпело физичко, сексуално и економско насиље; 22 жене су преживеле 2 од 3 поменута облика насиља, 20 је доживело физичко насиље, 15 сексуално, а 4 економско од садашњег или бившег партнера. У 3 случаја особа је изјавила да није имала партнера, 2 обрасца су остала непопуњена.
Шта је до сада урађено? - Једна од ствари на које смо највише поносне је група подршке коју води клинички психолог Олга Перић. То су анонимне групе конципиране тако да се жене састају а да нико не зна где се састанци одржавају, нити ко су чланице које учествују. Неке су први пут проговориле о стварима које су преживеле оне, или чланице породице. Одлазак код психолога и психијатра још увек је табу тема код нас, па да нам је било потребно времена да се жене ослободе и схвате да је у реду уколико им је потребна стручна помоћ. Неке су се толико оснажиле да су изашле из бракова или веза.
То је огроман успех за годину дана? - У просеку се жена шест пута враћа пре него што преломи да оде заувек, или се другачије заврши. Такође, две и по до три године пријављује насиље када је у питању фемицид, дакле, пре него што дође до фаталног исхода. То су ситуације где оне заиста траже помоћ, међутим, забрана приласка обично не значи ништа. Један од главних разлога зашто жене остају са насилником јесте чињеница да немају где да оду. Велики проблем имају оне које немају где децу да одведу. Имамо једну чланицу која је адаптирала своју кућу и понудила боравак другој чланици која није имала где да оде, мајци са децом. Иначе, никада се није бавила том тематиком, дошла је на први састанак да види ко смо и о чему говоримо, нема проблем у вези са насиљем. То је велика ствар.
Селена Драгојевић Гајић
Није згорег напоменути да су ваше активности бесплатне? Да. Група подршке је бесплатна. Тренутно реализујемо бесплатне часове самоодбране за девојке и жене свих година. Обуку води наш пријатељ Рафаел Мартинш из Португала. Једна жена је рекла да јој је то сјајна терапија, јер је и физички активна и учи самоодбрану, уз смех и дружење. Часови су два пута недељно, три месеца, од 13 часова, отворени за све наше суграђанке. Појавиле су се жене са којима нисмо имале контакт раније. Био је присутан и страх код неких које су се питале да ли су превише старе да се укључе, да ли ће се снаћи, међутим, све је прилагођено и годинама и физичким способностима, евентуалним повредама. Неколико шабачких спортиста нас је контактирало у жељи да нам помогне. Нама је мушка подршка веома значајна.
Активне сте и на друштвеним мрежама? - На фејсбуку, инстаграму и Тик Току. Такође, имамо свој сајт. На инстаграму имамо велики број негативних коментара, што нам даје одређену врсту валидације. Мушкарци обично сматрају да проблема нема, да је све измишљено, или да је све изазвано. „Ако се девојка понаша и облачи нормално, не може јој се догодити ништа лоше“. Или, њима је“ јако тешко у овом новом модерном свету, они не могу да се снађу, како год да приђу, жена ће их оптужити за напад“. Треба размислити ко и зашто мисли да женама не треба пружити средства за самоодбрану, или било какво знање, јер су они „довољно угрожени“.
„Фасцинантан је податак да је 68.000 жена на свом уређају сачувало водич за куповину бибер спреја у Србији. Важно је напоменути да би спреј требало да буде квалитетан. Ако је исправан, он нападача у тренутку ослепи и онеспособи, а ако изазове иритацију и свраб, то може бити контрапродуктивно. Наш савет је да будемо проактивне. Дај Боже да нам никада не затреба. Али, ако затреба, заиста га треба имати због себе и људи око себе.“
Говорите о посту у вези са шифрованим пићима у женском тоалету кафића? - Иницијатива је започета у Америци, али се проширила по Европи. У женским тоалетима изложени су плакати са женским пићима која заправо не постоје. Свако пиће је одређена шифра. Ако се девојка осећа угрожено, може да затражи пиће које је шифра за такси, или да конобар позове полицију, или да је отпрати до њеног возила. То је иницијатива коју смо ми преузеле за Шабац, а на инстаграму су првих дана пљуштали искључиво мушки коментари: НЕ зато што се американизујемо, НЕ зато што ће жене то да злоупотребе против нас, НЕ зато што девојке не знају да се понашају и облаче како треба. Касније су се појавиле занимљиве дискусије, било је и мушкараца који имају другачије мишљење.
Направиле сте и пост на тему бибер спреја и осталих женских легалних средстава за самоодбрану? - Да, о томе како одабрати и купити квалитетан бибер спреј, електрошокер и лични аларм, три ствари које су легалне у Србији. То су средства која колико год су корисна, могу да направе штету уколико није одабран прави производ. И то је изазвало лавину мушких коментара. Жене су највише заинтересоване за бибер спреј, јер ту нема физичког контакта, а може да заустави насилника, ако је квалитетан, на четири метра удаљености. Девојкама и женама саветујемо да носе тај спреј са собом.
РАДИОНИЦЕ *** Организовале смо радионицу Жива библиотека, која је иста као и свака друга, само су књиге људи. Посетиоци долазе у библиотеку, одаберу књигу и разговарају са њом, односно са особом која је прошла искуство насиља. Постављају јој питања и стичу разумевање један на један. *** Имали смо Радионицу са дулом. Дуле су жене које су нека врста пратиоца на порођају, које воде рачуна да се не дешава насиље над породиљом, пружају јој психофизичку подршку. Код нас није често случај да долазе очеви на порођај, па их дуле мењају. *** У психолошко-ликовној радионици кроз рад са техникама имале смо прилику да освестимо нека места у себи која су запостављена, или болна. Неке жене су радиле дивне, веселе цртеже. Било је и девојака које нису желеле да иду дубоко, али и то је корак, први. *** У припреми нам је музичко-визуелни пројекат са средњошколцима, где ће девојке обрадити неке од мушких песма који су хитови у Србији, а које су веома насилне. Неће изменити ниједну реч, али ће аранжман и начин певања бити другачији. Потом ће, заједно са момцима, снимити видео спот. *** Урађена је представа заснована на пет истинитих прича које су наше суграђанке поделиле са нама уживо, или у писаној форми. Наши средњошколци су направили сценарио, девојке и младићи заједно. Представа „Крива сам“ до сада је изведена три пута.
У почетку сте имале покровитеља, а сада радите волонтерски? - Тако је. Осам месеци смо имале покровитеља, а протекла четири волонтирамо. Имамо ентузијазма и воље. У међувремену се за нашу мрежу заинтересовало још суграђанки, а контактирају нас и из различитих градова. Још увек немамо капацитет да покријемо све што се дешава, али, корак по корак.. .Срце нам је пуно када неко искорачи ка нама са проблемом и жељом да нам се прикључи, аутоматски се нешто покреће.
То што се покреће је енергија која је супротна насиљу - енергија љубави. - То сте дивно рекли. Ми не можемо да осудимо, или затворимо нападача, али можемо да помогнемо девојци или жени да изађе из улоге жртве, да направи план како да напусти насилника и заштити се, уколико забрана приласка не функционише. Наравно, скрећемо и негативну пажњу на себе, али и то је врста потврде да радимо праву ствар. Нисмо имале конкретних проблема за ових годину дана и то је сјајно.
„Никада раније жртве нису толико јасно и спремно говориле о насиљу и мислим да јавност никада није била спремнија да их саслуша.“
Шта бисте поручили нашим суграђанкама? - Да освесте насиље, да знају да помоћ постоји и да се не повлаче, да нас слободно контактирају за било какву подршку и да заједно направимо план, уколико је потребан.
Селена Драгојевић Гајић
