Пшеница и ниске температуре

Свака гајена култура пролази кроз фено фазе које су условљене разним стресним факторима као што су киселост земљишта, неповољне високе или ниске температуре ваздуха, токсичност земљишта, суша и још много других фактора. Сваки од наведених фактора одређен проценат односи или доноси у биљној производњи, тако ћемо нешто рећи и о ниским температурама у почетним фазама бокорења код правих жита.

Наследна особина сваке сорте је да се она прилагођава како на ниске тако и на високе температуре, но и од низа других фактора. Сам механизам отпроности биљке на ниске температуре се заснива на способности да се мењају и прилагоде условима околине као да сачувају структуру протоплазме и процесе метаболизма. Прва оштећења настају од мраза приликом дехидратације на ћелиским мембранама, и то на мембрани плазме током деловања ниских температураи мраза. Вода има врло важну улогу у испољавању осетљивости,односно толерантносити биљака на ниске температуре. Осетљивост пшенице на мраз условљена је количином воде у ткиву и њеним односом са садржајем шећера а узрок оштећења је лед који се смрзавањем воде може формирати у међућелијским просторима и у самој ћелији. Уколико снижавање температуре наступи постепено, кристали леда се обазују у међућелијским просторима оштећују протоплазму и нарушавају структуру ћелије.

Како би избегли овакве проблеме и страхове у овој фази почетка бокорења када произвођач немоћно може да установи само проблем без да може ишта да уради, пробајмо да се сетва обавља на температурама када има тренд пада а не да се сеје на температурама које су веће од 20 C. При паду температуре биохемијски процеси стварања материја које не измрзавају у међућелијском простору су интезивни и само тада можемо да кажемо да смо спремили пшеницу за ниске температуре и безбедно презимљавање.