Велики планови за наредни период

Библиотека шабачка: директорка Јелена Подгорац Јовановић
Библиотеке су поуздана сабиралишта умних речи, у којима почивају и знања предодређена за вечност, или, скромније речено, за време “додељено” људском роду.

Библиотека је место знања, заједништва, комуникације, одмора, знатижеље, али и уточиште. Библиотека у средишту једне заједнице је мост, излаз у случају опасности, сплав за спасавање, празник. Оне су катедрале ума, паркови маште, на хладном, кишовитом острву садашњице, оне су једина сигурна склоништа, где нисте потрошач већ грађанин и читалац.

Урезивана у дрво, утиснута у глину, уклесана у камен, писана на кожи и папирусу, искра људског духа се помаља у тами векова, пружајући нам могућност поимања величанствене епопеје стасавања једног бића обдареног разумом и емоцијама. Захваљујући записима, ми пратимо ту велику авантуру људског ума, зачету у потребитости голог опстанка. Од цртежа на зидовима пећина, преко сумерског клинастог писма, египатских хијероглифа, записа Лепенског вира и Винче, старих Хетита, Индије и Кине, Крита и Феничана, стижемо до античке Грчке и освита европске цивилизације. ёезици и писма бујају, међусобно се обогаћују, сведочећи о нарастајућој снази људског самостварања. Горела је Александријска библиотека, и у ватри нестадоше многа прикупљена знања, но, људски дух, захваљујући својој виталности и запитаности, настави своју бесконачну потрагу.

Фото: Глас Подриња, Јелена Подгорац Јовановић

Да вам књига буде једини лек

Данас, дигитално записана или одштампана реч опстаје својом снагом предочавања, као најважнији супстрат интелектуалног и емотивног живота, увек изнова потврђујући своје незаобилазно место у успону људских заједница. Отуда, треба одавати почаст том основном градивном елементу, том жишку и фундаменталној корпускули сваког постојања - речи.

Зато и пишемо, и написано чувамо, упркос ватри и разорном оружју, упркос заклињању моћних и лажних сведока, њиховом извикивању на трговима, или, чак - упркос немару и равнодушности. Наизглед “вавилонска збрка” језика и култура може само обогатити и изоштрити наше поимање прошлости, садашњости и будућности.

У Библиотеци шабачкој, дому књиге, светилишту сећања, где све врви од складног разногласја, за свако ухо довољно осетљиво и истанчано, одајемо почаст памћењу и нашој дубокој потреби да сачувамо свој језик и идентитет, као и лични самоувид, увек изнова покушавајући да разумемо одакле долазимо, у чему јесмо, али и према ком обзору идемо.

Желимо вам добро здравље, да вам књига буде једини лек, зато што читањем отварате врата вечности и сами постајете део ње, зато што су нам потребни измаштани светови да преживимо реалност, зато што је читање једино претеривање које не шкоди и зато што смо сви на крају једна прича, а књига сан који у руци држите.

Народни музеј Шабац: директорка Мирјана Перић
Народни музеј у Шапцу се током 2022. године бавио заштитом, евидентирањем, обрадом и валоризацијом предмета, откупом, теренским и истраживачким радом, пословима из области територијалне надлежности, публиковањем и излагањем културних добара и савремене ликовне продукције. Целокупна делатност одвијала се на релацији предмет - публика, прилагођена савременој улози музеја, која подразумева отвореност институције ка локалној заједници и њеним потребама, служећи тако друштву и његовом развоју. Сарадња са Министарством културе Републике Србије и Градом, шабачким институцијама културе и музејима са територије Србије, школама и Предшколском установом Наше дете, сродним удружењима, Фондацијом Винавер и појединцима, била је на завидном нивоу и без сумње ће се наставити и у наредној години.

Од излагачке делатности издвојила бих традиционални Октобарски салон, изложбу о Стевану Чалићу из наше Ликовне збирке поводом 130 година од рођења уметника, а круна је била изложба Лубарда-једна прича коју су приредиле три еминентне престоничке установе културе (Музеј Југославије, Кућа легата и Медија центар Одбрана из Београда), а наш музеј отворио за Винаверове дане и поклонио грађанима изистински уметнички ужитак. Не бих изоставила ни сталну поставку, која уз вођење наших кустоса, постаје занимљива интерактивна прича о историји и култури Шапца.

Фото: Глас Подриња, Мирјана Перић

За годину испуњену културом

У години пред нама планирали смо разноврсне програме, због чега верујемо да ће заинтересованост наших суграђана и њихова посећеност значајно допринети популаризацији музејских садржаја, на обострано задовољство и добробит свих. Из садржајног програма издвајамо неколико значајних изложби (66. октобарски салон, Сликари и дела из Ликовне збирке Народног музеја у Шапцу, Украс мушког лица - брк из Музеја града Новог Сада, изложба Жељко Ђуровић, Праисторијско светилиште у Десићу - једно могуће читање, Традиција вашара у Србији), стручна предавања кустоса, радионице са школском популацијом, наставак традиционалних манифестација (Ноћ музеја, Европски дани јеврејске културе, Винаверови дани), а истраживачку археолошку делатност усредсредићемо на земљано утврђење на локалитету ёањић у Дреновцу, као и на ископавања на траси брзе саобраћајнице Шабац - Лозница, са које ће пронађени материјал обогатити наше археолошке збирке.

Наставићемо и сарадњу са Министарством културе преко пројеката у којима су нас и до сада подржавали, поготово када је реч о археолошким ископавањима, откупима и конзервацији музејских предмета. Планиран је и наставак рада на сталној поставци у Мишару посвећеној Првом српском устанку, уз значајну подршку града Шапца и надлежног министарства.

И за крај, свим читаоцима Гласа Подриња желим успешну, испуњену љубављу, здрављем и наравно културом, 2023. годину!

Међуопштински историјски архив: директорка Светлана Станковић
У 2022. години смо Архиву вратили галеријски простор, како бисмо наше суграђане ближе упознали са радом наше установе и указали им на значај установе као што је Међуопштински историјски архив.

Захваљујући Градској управи, пре свега градоначелнику др Александру Пајићу, галеријски простор нам је на располагању за све програме и садржаје које планирамо да реализујемо током 2023. године. Прва изложба коју смо организовали у нашем уређеном простору била је „Владари у грађи шабачког архива“ на нешто другачији начин од уобичајеног. Наиме, уз вредне документе које чува Архив поставку су пратили костими владарки и владара које су верно дочарали наши суграђани и драмски уметници.

Поносни смо на ту изложбу, јер је она поново отворила врата наше установе суграђанима, те нам је намера да то буде пракса и у години која долази. У плану су четири изложбе које ће Шапчани имати прилику да посете. Прва је предвиђена у априлу када је и Дан града, а представићемо стару штампу уз осврт на то како су изгледали новински текстови некада и које су биле најзначајније теме. За мај планирамо поставку као подсетник на шабачко градитељство од 1960. до 2000. године, и компанију „Изградња“, али и друге велике фирме које су изградиле Шабац, где ћемо обухватити и фотографије које илуструју како је град добијао обрисе модерног и растао. У септембру ће бити изложба базирана на личној архиви господина Ивана Урошевића, а за крај године планирана је поставка „Бања Ковиљача у 19. веку“. У том периоду имућнији Шапчани су викенде проводили у овој бањи, те ће изложба бити повезати наш град и нашу најближу бању.

Фото: Глас Подриња, Светлана Станковић

За успех на свим пољима

Желимо да основци и средњошколци посете Архив и упознају се нашим радом, активностима и колико је вредно оно што чувамо. Циљ нам је да више деце и младих посете нашу установу, јер заиста могу много тога сазнати о прошлости града, али и личној историји. Постоји идеја и за радионице, различите промоције, те је све то део планова за предстојећу годину.

Архив је у процесу дигитализације, те смо добили и опрему кроз пројекат за ту намену у вредности од 1.000.000 динара за скенирање. Крупним корацима идемо ка процесу дигитализације како бисмо сачували грађу коју чувамо и како би она била доступна свима. Сви запослени раде предано на овом захтевном задатку, јер обимна је грађа и треба бити у потпуности посвећен.

У име Међуопштински историјски архив и у своје лично име, суграђанима у Новој 2023. години, желим добро здравље, срећу, радост и успех на свим пољима!

Културни центар: директор Урош Лукић
Рад Културног центра у години која је на измаку био је на неки начин повратак свега онога што он за већину грађана и представља. Након две године неодржавања неких манифестација, лимитирања и рестрикција услед епидемиолошких мера повезаних са пандемијом вируса Ковид-19, Културни центар се вратио грађанима у директном контакту и пуном обиму на који су навикли. Одржан је Ускршњи рок маратон, такође је снимљен филм о истоименом фестивалу, који има богат фестивалски живот и до сада је приказан на свим значајним фестивалима документарног, музичког филма у региону.

Затим, изложбе у галерији поново су масовно посећене, књижевно-трибински програм био је богат, са великим бројем истакнутих писаца. У оквиру обележавања Дана града одржана је модна ревија Дијане Милосављевић инспирисана Николом Теслом. Као и претходних година, Културни центар расписао је конкурс „Лаза К. Лазаревић“ за најбољу необјављену приповетку, коју је осим града Шапца, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Фото: Глас Подриња, Урош Лукић

За срца испуњена љубављу

Награђени аутор за ову годину је Бојан Кривокапић, писац из Новог Сада. Круна успешне године билo је откривање скулптуре Робот -„ проналазач детелине“ аутора Николе Коље Божовића на Савској авенији у оквиру резиденцијалног програма. Овај пројекат подржан је од стране Министарства културе и информисања Владе Републике Србије. Град Шабац постао је богатији за још једно савремено уметничко дело које се надовезује на серију модерних скулптура, као и мурала, по којима је наш град препознатљив.

Крај године смо, уместо уобичајеним концертом, обележили музичко-поетским кабареом Небојше Дугалића и Бориса Пинговића - „Да, то су били дани“. Наредну годину дочекујемо са оптимизмом и великим плановима јер је и сама година за нас велика. Културни центар ће 2023. године обележити 60 година постојања. Овакав јубилеј и радује и обавезује. Наставићемо да развијамо програме у смеру који културу приближава људима и људе култури.

Грађанима Шапца желим успешну годину која је пред нама, да им срца буду испуњена љубављу, а животи културом у свим њеним облицима.

Шабачко позориште: директор Владимир Василић
Aмбициозно смо направили 7 нових представа и, после једногодишње паузе, вратили наш фестивал „Позоришно пролеће“.

Нову позоришну сезону започели смо са две премијере, „Карактери“ (по мотивима Теофрастове кратке скице 30 људских нарави) у режији Мие Кнежевић, а по тексту Ђорђа Петровића и Мие Кнежевић и премијером представе за децу „Времеплов“ у режији Ивана Томашевића и тексту Анете Томашевић.

Затим смо премијерно извели представу за децу „Принцеза Лабуд“ у режији Жељка Милошевића. Такође у новембру смо почели са радом на новој вечерњој представи у режији Слађане Килибарде, редитељке из Загреба. Годину ћемо завршити Новогодишњом представом за децу.

Имали смо и неколико гостовања. Награђивана, прошлогодишња представа „Трпеле“, у режији Александре Ковачевић, рађена у копродукцији Краљевачког и нашег позоришта, током новембра се представила београдској и новосадској публици. представа „Виолина, даире и пегла“ у режији Тијане Васић, гостовала је у Кули.

Фото: Глас Подриња, Владимир Василић

За громогласан аплауз

Представа „Црвенкапа и драги вук“ у режији Миодрага Динуловића, је на Фестивалу„Мали Јоаким“ који је ове године одржан у Лесковцу, освојила пет награда - ГРАНД ПРИ, за најбољу представу у целини,
- Награда за режију Мишку Динуловићу,
- Глумачка награда Соњи Милојевић,
- Глумачка награда Kристини Пајкић,
- Награда за костимографију Ани Kолбјановој.

Mислим да смо са представом „Карактери“, редитељке Мие Кнежевић, чијом премијером смо отворили позоришну сезону, направили велики помак у продукцијском смислу. Ради се о постдрамском ситком мјузиклу, кореографски захтевној представи у којој је ангажован готово читав ансамбл.

Припрема и рад на овој представи су подразумевали дуготрајне пробе и добру физичку спремност и показали су да ансамбл Шабачког позоришта не чине само врхунски глумци, већ и вредни уметници разних талената. Аплауз и коментари публике након премијере уверили су нас да се уметнички искорак исплатио и охрабрили нас да верујемо да је ово представа која ће дуго трајати и бити радо гледана и у позориштима ван Шапца.

Планови за даље нису ништа мање амбициозни. План враћања публике у позориште, и позориште публици, смо испунили, преко очекивања. Готово све представе са репертоара су распродате. Развој дечје сцене ће нам свакако бити у фокусу и надаље. Договарамо и неколико нових вечерњих представа са идејом отворености репертоара ка различитим изразима у погледу жанра и стила од драмске класике, продукције нових драмских дела савремених позоришних писаца до афирмације младих драмских стваралаца.

Као једино градско позориште чија сфера утицаја надилази територију града, па и Мачванског округа, свесни смо свог културно - афирмативног потенцијала и потребе за успостављањем баланса између забавног и уметничког садржаја, као и неопходности сталног обогаћивања сцене за најмлађе.

Док спремамо нове и играмо представе са сталног репертоара, полако се припремамо и за 7. Фестивал ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ који Град Шабац и Шабачко позориште организују од 2016. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Главни програм Фестивала чине најрепрезентативније продукције институционалних позоришта из целе земље, а критеријум за селекцију је висок уметнички ниво, у сваком од сегмената позоришног чина.